Predgovor
|
|  Yüklə 0.74 Mb.
|
|
S obzirom na objašnjavanje prisutnosti zla, postoje dva alternativna objašnjenja za one koji prihvataju postojanje Božanskog. Prvo je to - Aristotelovog Boga koji ne interveniše u svetu. Drugo je odbrana slobodne volje, ideja da je zlo uvek mogućnost ako su ljudska bića istinski slobodna. U Aristotelovoj građi, kada je posao stvaranja jedanput završen, Bog ostavlja univerzumske subjekte zakonima prirode, iako možda ponekad pruži draže udaljena i odvojena odobrenja osnovnih principa pravde. Odbrana slobodne volje zavisi od ranijeg prihvatanja građe božanskog otkrovenja, ideje da je Bog otkrio sebe.
Realnosti, posebno u svetlu toga šta znamo o istoriji prirode. Drugo, pitanje da li se Božanstvo samo otkrilo u ljudskoj istoriji ostaje valjana tema diskusije. Vi nemožete ograničiti mogućnosti svemogućnosti osim da proizvedete logički nemoguće. Sve ostalo je otvoreno za svemogućnost. Dodatak B u ovom volumenu je izveštaj mog dijaloga na ovu kasniju temu sa biblijskim učenjakom i Anglikanskim biskupom N.T. Vrajtom (N.T.Wright), sa naročitim osvrtom na Hrišćansku tvrdnju da je Bog postao čovek u ličnosti Isusa Hrista. Kao što sam rekao više od jedanput, nijedna druga religija ne uživa ni u čemu sličnom kombinaciju harizmatične figure kao Isusa i prvoklasnog intelektualca kao Sv. Pavla. Ako želite da svemogućnost postavi religiju, čini mi se da je ovo ona koja nadmašuje !
Želim da se vratim sada paraboli sa kojom sam počeo ovaj deo. Govorili smo o satelitskom telefonu otkrivenom od strane ostrvskog plemena i pokušajima da se objasni njegova priroda. Parabola se završila sa plemenskim mudracem koji je bio ismejan i ignorisan od strane naučnika. Ali hajde da zamislimo da se završila drugačije. Naučnici su usvojili kao radeću hiptezu mudracovu sugestiju da je telefon medijum kontakta sa drugim ljudima. Nakon daljih studija, oni potvrđuju zaključak da je telefon povezan na mrežu koja transmituje glasove stvarnih ljudi. Oni sada prihvataju teoriju da inteligentna bića postoje “tamo negde“. Neki od neustrašenijih naučnika idu čak i dalje. Oni rade da dešifruju zvukove koje čuju na telefonu. Oni prepoznaju uzorke i ritmove koji im omogućuju da razumeju šta je rečeno. Ceo njohov svet se menja. Znaju da nisu sami. I određenoj tačci oni prave kontakt.
mreža parabole – je vodilo naučnike, filozofe i druge da prihvate postojanje beskonačno inteligentnog Uma. Neki tvrde da su uspostavili kontakt sa ovim Umom. Ja nisam – još uvek. Ali ko zna šta može da se dogodi sledeće ? Jednog dana mogao bih da čujem Glas koji kaže, “Možeš li da me čujes sada?“ DODACI U ovoj knjizi ja sam podvukao argumente koji su me doveli do promene mog mišljenja o postojanju Boga. Kao što ste primetili ranije, Dejvid Konvejevo ’Reotkriće mudrosti’ je igralo važnu ulogu u toj promeni.druga knjiga koju sam preporučio na drugim forumima je “Čuda sveta“ (The Wonder of the World) od Roja Abrahama Vargezea (Roy Abraham Varghese). U mom novom uvodu u ’Bog i filozofja’ rekao sam da bi bilo koji nasednik ’Boga i filozofije’ “trebao da uzme u obzir“ ’Čuda sveta’, “koja pruža ekstremno opširan argument induktivnog argumenta iz reda prirode.“ Odkad je Vargeze sarađivao samnom u izdavanju sadašnje knjige, upitao sam ga da dopuni moje odraze sa analizama i procenom argumenata trenutne generacije ateista. Njegov papit nazvan “ ’Novi ateizam’ : kritička procena Davkinsa, Deneta, Volperta, Harisa i Stendžera“ sačinjava dodatak A.
Tvrdnja je odbranjena od strane jednog od današnjih najviših Novo Zavetnih školaraca, Biskupa N.T. Vrajta. U mom pogledu Vrajtovi odgovori na moje pređašnje kritike božanskog samootkrovenja, obe u sadašnjem volumenu i u njegovim knjigama, sadrže najmoćniji slučaj za Hrišćanstvo koje sam ikada video.
do promene mišljenja o Božijem postojanju. Osećao sam da je prikladno da ih uključim u njihovoj potpunosti zato što su originalni doprinosi koji značajno unapređuju diskusiju dok takođe daju čitaocima neki uvid u pravac mog neprekidnog putovanja. Kada se uzmu zajedno s Delom II, “Moje otkriće Božanskog“, oni čine organsku celinu koja pruža moćnu novu viziju filozofije religije.
“NOVI ATEIZAM“ : KRITIČKA PROCENA DAVKINSA, DENETA, VOLPERTA, HARISA I STENDžERA Roj Abraham Vargeze U osnovi “novog ateizma“ je verovanje da nepostoji Bog, da nema večnog i beskrajnog Izvora svega postojećeg. To je ključno verovanje koje treba da bude utvrđeno u većinu argumenata da bi radili. Moje je uverenje ovde da “novi ateisti“, Ričard Davkins, Daniel Denet, Levis Volpert, Sem Haris i Viktor Stendžer (Victor Stenger) ne samo da nisu uspeli da naprave slučaj za ovo verovanje nego oni ignorišu prave fenomene koji su naročito relevantni po pitanju da li postoji Bog.
objašnjeno u terminima postojanja Boga. Ovi su, prvo, racionalno implicitni u svom našem iskustvu fizičkog sveta; drugo, život, kapacitet da se autonomno deluje; treće, svest, sposobnost da se bude svestan; četvrto, konceptualna misao, moć artikulisanja i razumevanja značajnih simbola takvih kao što su ugrađeni u jeziku; i, peto, ljudi sami, “centar“ svesti, misli i akcije.
smo naviknuti na slušanje o argumentima i dokazima za Božije postojanje. U mom pogledu, takvi argumenti su korisni u artikulisanju određenih fundamentalnih uvida, ali nemogu biti smatrani “dokazima“ čija formalna valjanost determiniše da li postoji Bog. Radije, svaki od fenomena navedenih ovde, na svoj sopstveni način, pretpostavlja postojanje beskonačnog, večnog Uma. Bog je uslov koji je temelj svega što je očigledno u našem iskustvu. Drugo, kao što bi trebalo da bude očigledno iz prethodne tačke, mi ne govorimo o verovatnoćama i hipotezama, nego o suočavanju sa fundamentalnim realnostima koje nemogu biti opovrgnute bez samo-kontradikcije. Drugim rečima, mi ne primenjujemo verovatnoću teorema na određene setove podataka, nego razmatramo daleko osnovnije pitanje o tome kako je moguće proceniti podatke uopšte. Jednako, to nije stvar dedukcije Boga iz postojanja određenih složenih fenomena. Radije, Božije postojanje je pretpostavljeno svim fenomenima. Treće, ateisti, novi i stari, su se žalili da ne postoje dokazi za Božije postojanje, i neki teisti su odgovorili da naša slobodna volja može biti sačuvana jedina ako su takvi dokazi neprisilni. Pristup ovde uzet je da mi imamo sve dokaze koji su nam potrebni u našem neposrednom iskustvu i da jedino je namerno odbijanje da se “pogleda“ odgovorno za ateizam bilo koje vrste.
mermerni sto ispred vas. Da li mislite da bi, kroz dat trilion godina ili beskonačno vreme, ovaj sto mogao odjednom ili postepeno da postane svestan, svestan svojih okruženja, svestan svog identiteta na način na koji ste vi ? Prosto je nezamislivo da bi ovo moglo da se desi. I isto važi za bilo koju vrstu materije. Kada jednom razumete prirodu materije, mase-energije, vi shvatate da njenom samom sustinom ona nikada ne bi mogla postati “svesna“, nikada “misliti“, nikada reći “ja.“ Ali ateistička pozicija je da, u nekoj tačci istorije univerzuma, nemoguće i nezamislivo uzima mesto. Nepromenljiva materija (ovde uključujemo i energiju) u nekoj tačci, postaje “živa“, zatim svesna, zatim konceptualno sposobna, zatim jedno “ja“. Ali vrateći se našem stolu mi vidimo zašto je ovo prosto smešno. Sto nema nijedno od svojstava da bude svestan i za dato beskonačno vreme on nemože “steći“ takva svojstva. Čak i da jedan pribeleži to mukom postignutim scenariom o poreklu života, jedan bi morao da se rastane sa nečijim mišljenjem da predlaže da, u datim određenim uslovima, parče mermera može da proizvede koncepte. I na podatomskom nivou, što važi za sto važi i za sve druge materije u univerzumu.
svetu nego što je ikada bilo zamišljeno od strane naših predaka. Ovo uključuje opsežno razumevanje genetike i neuronskih mreža koje su osnov života, svesti, misli i sebe. Ali iza kazivanja da ova četiri fenomena rade sa fizičkom infrastrukturom koja je bolje shvaćena nego ikada pre, nauka nemože reći ništa o prirodi ili poreklu samih fenomena. Iako su pojedini naučnici pokušali da ih objasne kao manifestacije materije ne postoji mogući način da se pokaže da je moje razumevanje ove rečenice ništa više od specifične nervne transakcije. Sigurno, postoje nervne transakcije koje prate moje misli – i moderna neuronauka je tačno odredila regije mozga koje podržavaju drugačije vrste mentalnih aktivnosti. Ali reći da je data misao jedan specifični set nervnih transakcija je jednako glupavo kao predlagati da ideja pravde nije ništa više od određene oznake mastilom na papiru. Nekoherentno je onda predlagati da su svest i misao prosto i samo fizičke transakcije.
fenomena koji su temelj našeg iskustva sveta i koji nemogu biti objašnjeni unutar građe “novog ateizma“. Detaljnija studija se može naći u mojoj predstojećoj knjizi “Nedostajuća spojnica“ (The Missing Link).
jedne stvari : ako išta uopšte postoji, mora postojati nešto što mu prethodi, što je oduvek postojalo. Kako je ova večno postojeća realnost došla u postojanje ? Odgovor je da nikada nije došla u postojanje. Oduvek je postojala. Odaberite : Bog ili univerzum. Nešto je oduvek postojalo. Upravo se u ovoj tačci tema racionalnosti vraća u prvi red. Suprotno tvrdnjama ateista postoji značajna razlika između onoga što teisti i ateisti tvrde da oduvek postoji. Ateisti kažu da je objašnjenje univerzuma prosto da je večno postojeći ali mi nemožemo objasniti kako je ovo večno postojeće stanje stvari došlo u postojanje. To je neshvatljivo i mora biti prihvaćeno kao takvo. Teisti su međutim nepokolebljivi u isticanju da je Bog nešto što nije krajnje neshvatljivo : Božije postojanje je neshvatljivo nama ali ne i Bogu. Mi možemo videti da Božije postojanje mora imati svoju sopstvenu unutrašnju logiku zato što racionalnost može postojati u univerzumu jedino ako je utemeljena na krajnjoj racionalnosti. Drugim rečima, takve pojedine činjenice kao naš kapacitet da znamo i objašnjavamo istine, uzajaman odnos između delovanja prirode i našeg abstraktnog opisivanja ovih delovanja (šta je fizčar Judžin Vajgner (Eugene Vigner) nazvao nerazumna efektivnost matematike), i uloga takvih kodova (sistema simbola koji deluju u fizičkom svetu) kao genetičkih i nervnih u najosnovnijim nivoima života samim svojim postojanjem manifestuju osnivačku i prodornu (prodornu – allpervasive?) prirodu racionalnosti. Šta je ova unutrašnja logika mi nemožemo videti iako tradicionalne ideje o prirodi Boga svakako daju neke nagoveštaje. Na primer, Eleonor Stamp (Eleonore Stump) i Norman Krecman (Norman Kretzmann) su argumentovali da božanski atributi apsolutne jednostavnosti, kada su potpuno shvaćeni, pomažu da se pokaže zašto Bog nemože da nepostoji. Alvin Plantiga ističe da Bog shvaćen kao neophodno Biće postoji u svim mogućim svetovima. Ateisti mogu odgovoriti na dva načina: univerzum je može da ima unutrašnju logiku za svoje postojanje, koju mi nemožemo da vidimo; i / ili mi nemoramo da verujemo da je moralo da postoji Biće (Bog) sa svojom sopstvenom unutrašnom logikom za postojanje. U prvoj tačci, teisti će reći da nepostoji takva stvar kao što je “univerzum“ koji postoji izvan zbira ukupnih stvari koje ga sačinjavaju, i mi znamo za činjenicu da nijedna od stvaru u univerzumu nema ikakvu unutrašnju logiku beskonačnog postojanja. U drugoj teisti prosto ističu da postojanje racionalnosti koju mi nepogrešivo doživljavamo – krećući se od zakona prirode do našeg kapaciteta za racionalno razmišljanje – nemože biti objašnjeno ako nema krajnji osnov koji može biti ništa manje nego beskonačni Um. “Svet je racionalan,“ primetio je veliki matematičar Kurt Gudel (Kurt Gödel). Relevantnost ove racionalnosti je da “red sveta odražava red vrhovnog Uma koji ga vodi.“ Realnost racionalnosti nemože biti izbegnuta ikakvim pozivanjem na prirodnu selekciju. Prirodna selekcija pretpostavlja postojanje fizičkih entiteta koji međusobno deluju u skladu sa specifičnim zakonima i koda koji upravlja procesima života. I govoriti o prirodnoj selekciji je pretpostaviti da postoji neka logika onoga što se desava u prirodi (prilagođavanje) i da smo mi u stanju da shvatimo ovu logiku.
osnov našeg razmišljanja i koju mi susrećemo u našoj studiji o matematički preciznom univerzumu nemože biti generisana od strane kamena. Bog nije krajnja brutalna činjenica, nego krajnja Racionalnost koja je ugrađena u svakoj dimenziji postojanja. Novi, iako nemogući, okret pitanju o poreklu fizičke realnosti je Danijel Denetova tvrdnja da univerzum “sam sebe stvara ex nihilo ili barem izvan nečega što je dobro tek uz nerazlučivo iz ničega uopšte. “ ova ideja je bila najjasnije predstavljena od strane drugog novog ateiste, fizičara Viktora Stendžera koji je predstavio svoje sopstveno rešenje poreklima univerzuma i zakona prirode u “Ne dizajnom : Poreklo univerzuma“ (Not by Design: Origin of the Universe), “Da li je nauka pronašla Boga?“ (Has Science Found God ?) “Razumljivi kosmos“ (The Comprehensible Cosmos)i “ Bog: Propala hipoteza.“ (God: The Failed Hypotesis).
implikacijama. U ’Razumljivom kosmosu’, on drži da ovi takozvani zakoni nisu preneti odozgo niti ugrađena ograničenja u ponašanje materije. Oni su prosto ograničenja putem kojih fizičari mogu da formulišu njihove matematičke tvrdnje o opažanjima. Strendžerov slučaj je izgrađen na njegovoj interpretaciji ključne ideje u modernoj fizici, simetriji. Prema većini izveštaja moderne fizike simetrija je bilo koja vrsta transformacije koja dopušta zakone prirode koji primenjuju na sistem nepromenjeno. (prev.- ovu rečenicu nisam znao kako da postavim..). Ideja je inicijalno bila primenjena na diferencijalne jednačine klasične mehanike i elektromagnetizam a zatim primenjena na nove načine na specijalnoj relativnosti i pobleme kvantne mehanike. Stendžer daje svojim čitaocima pregled ovog moćnog koncepta ali onda nastavlja da izvlači dva nekoherenttna zaključka. Jedan je da principi simertije eliminišu ideju zakona prirode i drugi da ništa može proizvesti nešto zato što je “ništa“ nestabilno !
autoriteta o simetriji, koristi iste činjenice koje je naveo Strendžer da bi dostigao veoma drugačiji zaključak Simetrija je sve više igrala centralnu ulogu u razumevanju fizičkog sveta...Fundamentalni fizičari su uzdržani verom da je krajnji dizajn preplavljen simetrijama. Savremena fizika ne bi bila moguća bez simetrije da nas vodi...Kako se fizika kreće podalje od svakidašnjeg iskustva i bliže umu Krajnjeg Dizajnera, naši umovi su dalje istrenirani od svojih poznatih sidrenja... ja volim da mislim o Krajnjem Dizajneru drfinisanim od strane Simetrije, Deus Congruentiae.
vreme, brzina ili ubrzanje u praznini. Odgovor pitanju “Odakle su došle simetrije ?“ kaže on da su one tačno simetrije praznine zato što su zakoni prirode samo ono što bi bilo očekivano da budu ako su došli ni iz čega. Stendžerova osnovna zabluda je jedna stara : to je greška tretiranja “ničega“ kao vrstu “nečega.“ Vekovima, mislioci koji su razmatrali koncept “ničega“ su pažljivo naglašavali tačku da “ništa“ nije vrsta nečega. Apsoutno ništavilo znači nikakvi zakoni, nikakvi vakuumi, nikakva polja, nikakve strukture, nikakvi fizički mentalni entiteti bilo koje vrste – i nikakve “simetrije.“ Ona nema svojstva ili potencijalnosti. Apsolutno ništavilo nemože proizvesti nešto dato beskrajnim vremenom – ustvari nemože biti vremena u apsolutnom ništavilu. Šta je sa Stendžerovom idejom, fundamentalnom u njegovoj knjizi ’Bog : Propala hipoteza’, da se nastajanje univerzuma iz “ničega“ ne krši principe fizike zato što je energija univerzuma nula ? Ovo je ideja prvo osnovana od strane fizičara Edvarda Tajrona (Edward Tyron) koji je rekao da je pokazao da je mrežna energija univerzuma skoro nula i da zato ne postoji kontradikcija u govorenju da je došla ni iz čega odkada je ništa. Ako saberete vezivnu (privlačnu) energiju gravitacionalne privlačnosti, koja je negativna, i ostatak sve mase univerzuma, koja je pozitivna, dobijate skoro nulu. Nikakva bi energija onda bila potrebna da se stvori univerzum i zato Tvorac nije potreban.
univerzuma sa nultom energijom i dalje ne odgovara na pitanje zašto bi uopšte nešto trebalo da postoji. Smart primećuje da hpoteza i njene moderne formulacije i dalje pretpostavljaju strukturalno prostor-vreme, kvantno polje i zakone prirode. Dakle, oni se ne obraćaju pitanju zašto postojeće stvari postoje niti se suočavaju sa pitanjem da li postoji avremenski uzrok prostorno-vremenskog univerzuma.
postoji nešto a ne apsolutno ništavilo ? I zašto se nešto što postoji usklađuje sa simetrijom ili formira složene strukture ?
simetrije Um krajnjeg Dizajnera. Zakoni prirode, ustvari, relektuju skrivene simetrije u prirodi. I to je simetrija koja, ne prosto zakoni prirode, pokazuje ka racinalnosti i inteligentnosti kosmosa – racionalnosti ukorenjene u Umu Boga. ŽIVOT
volumenu, nije potrebno mnogo reći o pitanju o poreklu života. Trebao bih istaći, međutim, da trenutne diskusije o pitanju čak ne izgledaju svesno o ključnim pitanjima. Postoje četiri dimenzije živih bića. Takva bića su agenti, tragači cilja, i samo-replikatori i četvrto oni su semiotički vođeni (semiotički vođeni- semiotically driven??)(njihovo postojanje zavisi od uzajamnog delovanja između kodova i hemije). Svako i sva živa bića deluju ili su sposobna za delovanje. I svako takvo biće je sjedinjeni izvor i centar svih njegovih akcija. Od kada su ovi agenti sposobni za preživljavanje i nezvisno delovanje, njihove akcije su u nekom obliku vođene ciljevima (ishrana) i oni se mogu reprodukovati; oni su zato ciljno-tražeći, samo- replicirajući agenti. Osim toga, kako Hauard H. Peti (Howard H.Pattee) ističe, vi nalazite u živim bićima interakciju semiotičkih procesa (pravila, kodovi, jezici, informacija, kontrola) i fizičkih sistema (zakoni, dinamika, energija, sile, materija).
prilično iskren o stanju polja : “Ovo nije reći da su sva naučna pitanja vezana za evoluciju rešena. Naprotiv, poreklo samog života, evolucija čudesne ćelije od koje su sve žive stvari razvile, je i dalje slabo shvaćena.“ Denet je u pređašnjim radovima prosto uzeo za gotovo da neki materijalistički prikaz mora biti tačan.
“Ali kako je život počeo?“ pita on. “Poreklo života je bio hemijski događaj ili serija događaja pomoću kojih su vitalni uslovi za prirodnu selekciju prvo se ostvarili...Jednom kada je vitalni sastojak – neka vrsta genetičkog molekula – na mestu, prava Darvinova prirodna selekcija može da sledi. “ Kako se ovo desilo ? “Naučnici se pozivaju na magiju velikih brojeva...Lepota antrofičkog principa je da nam on govori, protiv sve intuicije, da hemijski model treba samo da predvidi da će se život razviti na planeti za milijardu milijardi da nam da dobro i potpuno zadovoljavajuće objašnjenje za prisutnost života ovde.“
treba da postoji negde ako se mi samo “pozovemo na magiju velikih brojeva.“ Jednorozi ili eliksir mladosti, čak i ako “(staggeringly?) neverovatno“ će se obavezno desiti “protiv sve intuicije.“ Jedini uslov je “hemijski model“ koji “samo treba da predvidi“ ova dešavanja “na planeti za milijardu milijardi.“ SVEST Na sreću, stvari nisu sasvim tako loše u studijama svesti. Danas postoji rastuća svesnost o svesnosti. Mi smo svesni, i svesni da smo svesni. Niko nemože da porekne ovo bez samo-kontradikcije – iako neki ustraju u ovome. Problem postaje nerešiv kada shvatite prirodu neurona. Pre svega neuroni ne pokazuju sličnost sa našim svesnim životom. Drugo i važnije, njihova fizička svojstva ni na jedan način ne daju razloga za verovanje da oni mogu ili da će proizvesti svest. Svest je povezana sa određenim regijama mozga ali kad su isti sistemi neurona prisutni u moždanoj osnovi ne postoji “proizvodnja“ svesti. U stvari, kako fizičar Džerald Šroeder ističe, ne postoji esencijalna razlika u krajnjim fizičkim sastavnim delovima gomile peska i Ajnštajnovog mozga. Samo slepa i neosnovana vera u materiju leži iza tvrdnje da određeni delići materije mogu odjedanput “stvoriti“ novu realnost koja ne uključuje nikakvu sličnost sa materijom.
je jedan od preostalih filozofa koji nastavlja da izbegava očigledno. On kaže da pitanje da li je nešto “zaista svesno“ nije interesantno ili odgovorljivo i tvrdi da mašine mogu biti svesne zato što smo mi mašine koje su svesne ! Funkcionalizam, Denetovo “objašnjenje“ za svest, kaže da mi ne bi trebali da budemo zabrinuti sa tim šta pravi takozvani mentalni fenomen. Radije mi bi trebali da istražujemo funkcije izvođene ovim |