Linden Metoda Charles Linden
|
|  Yüklə 0.71 Mb.
|
Tipovi dečije anksioznostiTrihotilomaniaTrihotilomania je poremećaj koji se javlja u impulsima i nagoni decu da čupaju vlasi kose kao reakciju na stres i anksioznost. Ta deca takođe mogu čupati obrve, trepavice, u stvari, sa bilo kog dela tela. Impulsno kontrolisani poremaćaj se karakteriše kao nemogućnost deteta da se kontroliše i odupre iskušenju (impulsu) da učini nešto štetno i škodljivo sebi ili nekoj drugoj osobi. Trihotilomania se ubraja u OCD (obsesivno kompulsivni poremećaj). Panični poremećajPanični poremećaj je jedan od najmučnijih anksioznih poremećaja. Deca, kao i odrasli, sa paničnim poremećajem doživljavaju iznenadne neočekivane i ponavljajuće periode intezivnog straha. Tipični simptomi uključuju: ubrzano kucanje srca, znojenje, vrtoglavicu, osećanje da pogođena osoba gubi kontrolu i da će umreti. Kada se ovi simptomi dogode zajedno, oni prouzrokuju panični napad i on može potrajati od nekoliko minuta do nekoliko sati. Panični napadi se ponavljaju u intervalima, pojavljuju se iznenada bez upozorenja. Socijalno anksiozni poremećajSocijalna fobija, često nazvana socijalno anksiozni poremećaj, uključuje neprikladan preteran strah koji pogodjena osoba doživljava kada treba da se nađe u nekoj socijalnoj situaciji i stalno misli da će ispasti glupa i zbunjena pred društvom te da će je drugi ljudi zadirkivati i ismevati zbog toga. Većina dece sa socijalnom fobijom imaju osećaj da ih drugi stalno posmatraju i boje se da će napraviti neku grešku ako pokušaju nešto da učine. Deca se često osećaju uplašeno i bespomoćno u većini socijalnih situacija, i to je nešto sasvim uobičajeno u dečijem uzrastu, problem je što neprikladan nivo anksioznosti može prouzrokovati da dete postane ekstremno stidljivo i povučeno. Socijalno fobična deca izbegavaju situacije koje ih mogu dovesti u centar pažnje. Selektivna mutavostSelektivna mutavost (ranije zvana izabrana mutavost) je poremećaj karakterisan konstantnim odbijanjem deteta da govori pred ljudima u određenim socijalnim situacijama. Specifična fobijaSpecifična fobija je strah od specifičnih objekata, mesta ili situacija. Potpuno je uobičajeno da dete ima jednu ili više specifičnih fobija, svaka fobija prouzrokuje anksiozni odgovor kada se dete konfrortira sa prouzrokovačem fobije. Deca sa specifičnom fobijom mogu usvojiti vrlo manipulativno ponašanje u nameri da izbegnu anksiozno provokativne situacije. Anksioznost zbog odvajanjaAnksioznost zbog odvajanja je neprikladno anksiozno stanje koje se razvija kao odgovor na geografsku odvojenost od mesta ili osobe u koje imamo poverenje i pored koje se osecamo sigurno i bezbedno. Generalizovani anksiozni poremećajGeneralizovani anksiozni poremećaj je najčešći anksiozni poremećaj koji se javlja u detinjstvu. Deca sa ovim poremećajem osećaju zabrinutost celo vreme. Ona mogu takođe osećati konstantan stres i napetost. Konstantna zabrinutost kod deteta dominira njegovim životom i pravi mu probleme i kod odrađivanja normalnih dnevnih aktivnosti. Opsesivno- kompulsivni poremećajU Sjedinjenim američkim državama , 1 od 50 odraslih trenutno imaju obsesivno- kompulsivni poremećaj a duplo više ga je iskusilo u nekom dobu svoga života. Kod dece, obsesivno- kompulsivni poremećaj je karakterisan kao prinuda na primer kao što su stalno proveravanje i prebrojavanje. Post traumatsko stresni poremećajAnksiozni poremećaj koji se razvija kao odgovor na epizode ekstremnog stresa kao što su na primer doživljena nesreća ili sudelovanje u situacijama koje su mogle dovesti do gubitka života. Anksioznost uzrokovana odvojenošćuVećina dece doživljava odlazak u školu sa uzbuđenjem i uživanjem. Neka deca su prestrašena, i iznalaze najrazličitija rešenja kako bi izbegla odlazak u školu. Roditelja treba da budu uvereni da deca koja redovno govore da su bolesna i da ne mogu ići u školu, zapravo to čine sa ciljem da izbegnu anksiozna osećanja koja bi tamo mogla doživeti. Naravno većina dece ponekad ne voli da ide u školu; to se obično dešava u godinama kada su deca suočena sa teškim školskim aktivnostima ili ispitima. Neka deca pate i imaju strah od napuštanja sigurnosti koje pružaju roditelji i kuća. Ovaj period u životu deteta nije samo uznemirujući i strašan za dete već je takođe frustrirajući i zabrinjijavajući i za roditelje deteta. Anksioznost uzrokovana odvojenošću može se predstavljati na više načina.
U 13 godini, ja sam prošao kroz period socijalne fobije. Postao sam iracionalno anksiozan, depresivan i strašljiv. Redovno sam tražio pomoć školske sestre, zvao mamu da dođe po mene i krio se od druge dece. Takav način života za dete je zastrašujući, ono je neprestano uplašeno i oseća se konfuzno, u tom dobu dete mnogo mašta i kada iznenada shvati da život nije samo igra i zabava, i da je pun odgovornosti, izazova i briga sve to izaziva veliki šok kod njega. Deca otkrivaju smrtnost, osecaju promene koje donosi pubertet, sve to stvara ogroman pritisak na psihu deteta i moze da izazove probleme ako dete nije pravilno vodjeno od strane roditelja ili staratelja. Uvek je teško za dete da napusti kuću posle dužeg provedenog vremena u kući za vreme raspusta ili bolovanja. Faktori kao što su promena mesta boravka, razvod ili gubitak roditelja mogu prouzrokovati ogroman stres i uznemirenost, anksiozno ponasanje koje dovodi do anksioznosti uzrokovane odvojenošću. Strategija zasnovana na izbegavanju koju deca koriste kada se obicno prave da su bolesna... ona znaju kako je to uspešno oružje za manipulaciju kada su ona stvarno bolesna. Takav način ponašanja vremenom postane očigledan, nestaje tokom dana i ponovo se javlja sutradan ujutru. U nekim slučajevima, deca prosto mogu da odbiju da napuste kuću. (Trebalo bi da ispitate dete o njegovim specifičnim problemima i mukama koje ih muče. Pokušajte da razgovarate sa njim na neutralnom terenu kada je dete opušteno i smireno, to će pomoći detetu da se otvori prema vama.) Dete sa anksioznošću uzrokovanom odvojenošću može da iskusi čitav niz problematičnih situacija, ovde su navedene neke najčešće od njih. Na primer:
(Razgovarajte sa učiteljem vašeg deteta oko promena u ponašanju tokom boravka u školi) Anksioznost uzrokovana odvojenošću može da dovede do različitih implikacija i problema. U vrlo dugom periodu, može dovesti do anksioznosti i paničnog poremećaja u odraslom dobu, ali u kratkom periodu može dovesti do socijalne izolovanosti, problema u obrazovanju i komunikaciji. Konflikt između roditelja i deteta oko odbijanja odlaska u školu može uzrokovati jaz u međusobnim odnosima. Od vrlo velike je važnosti da dete odmah primi odgovarajuću pažnju. S’tim da se problem više tiče samog odlaska u školu a ne i boravka tamo, vrlo je važno da dete prođe kroz odgovarajuće vežbe kako bi prošlo kroz njegove iracionalne strahove. Radeći kroz devet postulata i prolazeći kroz vežbe relaksacije u ovom programu dete će prevazići svoje probleme. Vrlo je važno da dete bude vođeno od strane roditelja ili stručnog lica. Elementi ovog programa su dizajnirani za starije osobe; postoje neki elementi koji mogu voditi do povećanja dečije anksioznosti. Svako doživi anksioznost u nekom dobu svoga života; to je integralni deo našeg odbranbenog sistema. Deca na primer mogu da pokažu anksiozno ponašanje kada su odvojena od roditelja, to je sve normalno i ne prouzrokuje bigu, to je uobičajen deo procesa kroz koje dete prolazi kako bi bilo spremno za izazove koje svakodnevni život donosi. Neka deca na primer mogu imati strah od mraka, pasa ili nepoznatih ljudi, sve ovo je uobičajeno i jedino opstaje i u kasnijem periodu života ako su ovi problemi ostali nerazrešeni ili ako se vraćaju na neki način. Nedavano sam naišao na jedan ovakav primer kada je majka pričala o sinovljevom strahu od pasa. Odlučio sam da toj familiji pokažem moga psa, bezopasnog i vrlo dražesnog terijera zvanog maki, dete je bilo zabrinuto i izgledalo je vrlo uplašeno na prvi pogled ali njegov otac je reagovao kao preplašeno dete, vrištao je i nekontrolisano mahao rukama unaokolo. Ostali članovi familije nisu bili uznemireni njegovim ponašanjem i bilo je vrlo jasno odakle je došao sinovljev strah od pasa. Generalizovana anksioznost može da se manifestuje na različite načine, ovde su navedeni neki od njih:
Deca obično menjaju svoje raspoloženje kada su anksiozna; ovo vam dozvoljava da protumačite njihovo stanje. Ona su često napeta i uznemirena i bez dovoljno samopouzdanja da uzmu učešće u normalnim aktivnostima. Često, anksiozna deca odaju utisak da su tiha, povučena, ovo često čini prepoznavanje problema prilično teško. Budite upoznati sa navikama vaše dece i pokušajte da podržite njihove potrebe. Nikada ne podcenjujte dečiju zabrinutost nipodaštavajući njihovu važnost, što se vama čini trivijalno za dete može biti vrlo neprijatno i uznemirijuće. Vrlo je važno da se izborite da doprete do vašeg deteta, ako ono doživi vas kao nepristupačnog oko nekih naročitih problema, vrlo često ona će pokušati da umanje problem i povući se kako bi izbegla konfrontaciju i poteškoće. U svakom slučaju vrlo je važno za vas da primite profesionalnu procenu o stanju zdravlja vašeg deteta. Ako se osećate zabrinuti oko bilo čega u vezi njegovog zdravlja. Brinući se za ukupno detetovo stanje zdravlja, bilo fizičko ili psihičko, vrlo je važno da dobijete korektnu ocenu od strane kvalifikovanog lekara. Imajte na umu, da je davanje lekova detetu na zadnjem mestu, ako baš druge metode ne budu uspešne. Ja ne smatram da se lečenje psihickih bolesti treba vršiti uvek sa lekovima, većina ljudi kojima sam proteklih godina pomogao oporavila su se bez lekova. Rešavajte problem direktno sa vašim detetom, pitajte ga direktna pitanja i pružite mu komfor i podršku koju ono treba kako bi se otvorilo prema vama i izložilo vam svoje brige i strahove, kao bi vam se pružila prilika da detetu pružite praktično, logično i pomirljivo rešenje. Imajte u vidu sledeće:
|