Linden Metoda Charles Linden

Zakljucak

Mogao bih poceti da nabrajam sve lekove koji se obicno koriste za kontrolisanje anksioznosti, ali necu. Razlog za to je jednostavan: oni nisu vazni. Koriscenje lekova za lecenje anksioznosti je kao koristenje zavoja za lecenje uraslog nokta; on skriva ozledu, ali kada ga uklonimo rana je jos tu i imala je dovoljno vremena da se inficira. Zasto prikrivati stanje? Nema smisla, pogotovo sto to stanje nije neko misticno, skriveno u dubinama nase psihe, vec stanje izazvano sasvim realnim, negativnim promenama u ponasanju koje lako moze biti promenjeno ucenjem novog ponasanja. Zar to nije logicno? Kako neki lek moze uciniti da promenimo svoje navike? Kako neki lek moze uciniti da oducimo stvari koje smo naucili? On moze pomoci da privremeno zaboravimo, umirujuci nas, ali secanje se uvek vraca. Necu ulaziti u duga i iscrpna opisivanja onoga sto lekovi cine, njihovih sporednih efekata i interakcija, umesto toga dacu vam savet: razgovarajte sa svojim doktorom o tome da ostavite lekove. Dozvolite svom svesnom umu slobodan pristup nesvesnom, bez zida od lekova... dozvolite svom svesnom umu da ispravi lose navike i tada mozete pozdraviti novi zivot, oslobodjen anksioznosti.

Dodao sam odeljak o benzodijazepinima u kom su nabrojani sporedni efekti i saveti o odvikavanju. To sam ucinio samo zbog toga sto stanja povezana sa upotrebom benzodijazepina mogu biti veoma neprijatna i dao sam informacije o njihovim simptomima i prakticna pitanja vezana za metode odvikavanja.

Dobro razmislite o ovom poglavlju. Razmislite o tome sta vam vasi lekovi zaista cine, ako uopste deluju, koliko dugo se osecate bolje kada ih uzmete i da li biste se zapravo osecali bolje bez njih.

Ljudsko telo je dobro nastiman skup sistema, koji rade u skladu, nadopunjujuci i podupiruci jedan drugog. Iako puno zivota, ljudsko telo moze izgubiti ravnotezu, sto moze izazvati mnostvo osecaja i simptoma.

Imuni sistem se razvio kroz milenijume, omogucavajuci telu da razazna opasne mikroorganizme i razvije antitela da ih pobedi. Ljudsko telo takodje ima sposobnost da regenerise odredjena tkiva, ostecene i mrtve celije se neprestano zamenjuju.

Otkad se moderna medicina bori protiv sve opasnijih bolesti i infekcija, farmaceutske kompanije neprestano razvijaju sinteticke lekove da pobede najobicnije infekcije kao sto su prehlada, gripa i angine. Svi znamo kakav je osecaj ici na posao kad smo bolesni, i da bismo pobedili simptome, uzimamo previse lekova, koji mozda ublazavaju neke simptome, ali ponekad ispoljavaju neprijatne nuspojave. Postaje jasno da neki ljudi mogu iskusiti ozbiljne sporedne efekte lekova, alergiju na aktivne sastojke, ili jedan od sastojaka koristenih u stvaranju leka.

Istina je da ljudsko telo ima sposobnost da prevlada ove bolesti bez medicinskih intervencija. Naucio sam da nikada ne uzimam lekove za svakodnevne slabosti kao sto su glavobolja i prehlada; umesto toga uzimam prirodne pripravke i cajeve. Ovo sve moze zvucati pomalo savremeno i alternativno, tako i jeste, ali zapitajte se koliko farmaceutske kompanije zaradjuju na vasim slabostima?

Doktori kazu da kad patimo od migrene treba da uzmemo precenjene lekove kojima cemo pobediti simptome. Moja prijateljica je patila od migrena godinama, ja sam ih ublazio masazom vrata, bez lekova, nije patila zbog sporednih efekata lekova i doslo je do trenutnog poboljsanja.

Kada dobijem gripu ili prehladu, popijem caj od djumbira sa malo meda. Ovo mogu piti koliko cesto zelim, i ublazi mi vecinu simptoma. Nakon dan ili dva osecam se bolje; imao sam gripu jednom u 9 godina.

Poenta svega ovoga je da ako dozvolite telu da se bori protiv slabosti, ono ce izgraditi prirodnu odbranu i imunitet i ostecene celije bice zamenjene. Telo ce se prirodnim putem vratiti u ravnotezu.

Kada osoba dodje kod lekara i zali se na umor i neraspolozenje, on se odmah masi za olovku i prepise antidepresive ili sedative. U Rusiji gde je izdavanje lekova ograniceno cesto se prepisuju vezbe za depresiju, anksioznost i druge psihijatrijske poremecaje. Neki naucnici takodje tvrde da su sposobni da lece takve poremecaje promenom ishrane.

Kad sam prvi put posetio doktora, zaleci se na simptome anksioznosti prepisao mi je benzodijazepine da maskiraju moj problem, dok je koren problema ostao. Isprva sam se osecao mnogo bolje, ali kako je moje telo pocelo da se oslanja na lekove da bi se osecalo dobro, razvio sam fizicku ovisnost. Ovo je samo deo problema, kako vase telo trazi sve vise lekova, kad trenutna doza postane nedovoljna, upadate u apstinentsku krizu. U pocetku je blaga, dok su doze relativno niske, ali kako doktori povecavaju doze da bi imale terapeutski ucinak, apstinentska kriza postaje teza.

Benzodijazepini su namenjeni kratkorocnoj primeni, ali neki lekari ne obracaju paznju na tu cinjenicu, sretao sam ljude koji su bili na benzodijazepamima preko dvadeset godina.

Apstinentska kriza nije ista za svakoga i ne zavisi od doze. Neko ko uzima 5 mg 3 meseca, moze iskusiti dramaticnije simptome nego neko ko je godinama uzimao mnogo vise doze, ne postoji formula kojom se ovo moze predvideti. Ovisnost o lekovima ne pogadja svakoga. Lekovi takodje mogu sadrzati supstance na koje je korisnik alergican, i da pokusaj da se prestanu uzimati moze izazvati apstinentsku krizu. Ovi simptomi mogu biti slicni alergijskim reakcijama.

Kada bih mogao popraviti poslednjih osam godina svog zivota, ucinio bih to bez lekova. Moje iskustvo moze zvucati extremno ili izolovano, ali mnogi ljudi sa kojima sam pricao imali su gotovo ista iskustva. Upoznao sam mnogo ljudi koji su koristili benzodijazepame, neki od njih bili su svesni mog interesovanja vezanog za upotrebu lekova, a neki ne, prepoznao sam svoju bolest, u vecoj ili manjoj meri kod mnogo njih. Uzorak tretmana i simptoma vezanih za to bio je identican mom.

Sirom sveta, benzodijazepinski apstinentski sindrom, predmet je istrazivanja, na web-u i u literaturi. Nicu organizacije za podrsku ugrozenima, obezbedjuju linije za pomoc i literaturu koja objasnjava sta im se desava i podrzava ih u apstinenciji. Ako ovaj sindrom ne postoji, zasto bi ovi izvori bili tako rasprostranjeni?

Ako bi lekari priznali gresku, priznali da su pogresno tumacili simptome, pogresili u dijagnozi i prepisivali pogresne lekove, otvorili bi branu za milione ljudi sirom sveta, da podignu tuzbe i dovedu u pitanje kredibilitet sveta medicine.

Mojoj poznanici prepisan je Diazepam za anksioznost pre 2 godine. Od tada je razvila mnoge uznemirujuce simptome apstinencije, a sada apstinira od visih doza koje joj je prepisao lekar uz instrukciju da uzme kad god oseti potrebu. Njen psihijatar mi je priznao da apstinencija od dijazepama moze biti odgovorna, ali njoj je nasamo rekao da je to dvojbeno. Nazvala me, nakon sto se videla sa njim, zabrinuta da je on bio u pravu i da boluje od neke mnogo ozbiljnije bolesti, sto je bio njen najveci strah. Ova situacija je mogla biti vrlo stetna za njen napredak, jer je strah za zdravlje bio glavni uzrok njene anksioznosti na pocetku bolesti. Rekao sam joj sta mislim o njegovoj dijagnozi, dodajuci: “zasto bi ti doktor rekao da lekovi izazivaju to stanje, ako misli da bi ti rekla ostalim pacijentima, od kojih vecina uzima benzodijazepine, da su i oni bolesni od lekova.”

Nastavila je sa apstinencijom i sada je na veoma niskoj dozi. Vecina njenih najtezih simptoma se umirila; opet je pocela da se oseca dobro, da se sminka i uredjuje kosu i vise izlazi. Izasla je iz bolnice i planira da se vrati na posao. Kakva promena! Ne zelim da umanjujem znacaj lekova u terapiji mnogo ozbiljnijih slucajeva, ali mislim da bi trebalo zapamtiti da kada normalna zdrava osoba postane anksiozna i depresivna, njen pogled na samu sebe i sopstvenu situaciju je preuvelican do tacke ocaja. Previse je lako prihvatiti dijagnozu i lekove u mesavini poverenja i ocaja i kako nisu predocene sve opcije, lekovi se cine jedinim odgovorom.

Kada ste ocajni i osecate se bolesnima, uzimanje lekova koje vam je doktor prepisao, cini se kao najbolje resenje. Kada osoba pored toga postaje sve bolesnija i bolesnija, treba pazljivo razluciti kakav efekat oni imaju na pacijenta, lekari su ovo izbegavali dugo.

Nova porodica antidepresiva, nazvanih selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina, ili SSRI uglavnom su prepisivani za depresivna stanja, kao sto im i ime kaze; Prozac je najpoznatiji od njih. Ovaj lek se sada koristi i za lecenje anksioznosti, ali je vazno zapamtiti da je njegova primarna upotreba da olaksa simptome depresije, njegova ucinkovitost kao leka za ublazavanje anksioznosti je ogranicena, nemojte ocekivati carobnu pilulu. SSRI navodno ne izazivaju ovisnost, ali uglavnom imaju sporedne efekte, od kojih je vecina blaga. SSRI su u poredjenju sa benzodijazepinima definitivno manje od dva zla.

Uvek je najbolje pokusati poboljsati svoje stanje bez lekova. Preziveo sam najgore sto anksioznost moze dati i verujem van svake sumnje, da bi mi bilo bolje bez ikakvih medicinskih intervencija, ali ako osecate da vi to zaista ne biste mogli, SSRI bi mozda pomogli u vasem slucaju.

Ja sam uzimao Prozac i Zispin, lek slican prozacu, za koji se zna da ima vise sporednih efekata. Uzimao sam oba neko vreme, tokom apstinencije, da bih olaksao teze apstinencijalne simptome. Prozac je bio efikasniji u tretiranju anksioznosti, ali sam imao nuspojave u vidu debljanja i letargije. Osecao sam da oba ova leka imaju blagi histaminski efekat. Pri tome mislim da sam se osecao malo umrtvljen i pospan, ugladao sam kraj svojoj anksioznosti, mada nisu potpuno izlecili ni eliminisali moje panicne napade ni simptome visoke anksioznosti.

Mnogo su istrazivani i efekti Zolofta, siroko rasprostranjenog leka za anksioznost kao i nekih drugih antidepresiva, na zdravoj test grupi. Desetoro je dobijalo Zoloft, a desetoro ne-SSRI antidepresive.

Dr. David Healy, cenjeni strucnjak za lekove u psihijatriji, provodio je testove u kontrolisanim uslovima, kako bi izmerio reakcije na lekove kod 20 dobrovoljaca. Dvoje od testiranih koji su uzimali Zoloft, odmah su poceli da se osecaju lose, oboje su bili ekstremno uznemireni i imali su suicidalne osecaje.

Dr. Healy je bio zamoljen da bude strucni svedok u gradjanskoj parnici protiv proizvodjaca Zolofta i dobio je pristup dokumentima kompanije. Otkrio je da je prethodno, slicno istrazivanje, bilo prekinuto posle 4 dana, posto su svi kojima je davan Zoloft poceli da se zale na uznemirenost i strepnju. Jedna od testiranih bila je potpuno zdrava tridesetogodisnja zena koja je postala opsednuta zeljom da se ubije skokom ispred auta. Dr. Healy je rekao “To se desavalo kada nije bilo nicega izmedju nje i auta pod koji je zelela da se baci. Nije mislila na svog partnera ni decu.” Dr. Healy je zakljucio da su lekovi izazvali suicidalne misli.

Primeceno je da Zoloft izaziva mnoge sporedne efekte, mnogo vise nego sto se obicno misli. Koliko je jos lekova koji ovako deluju? Mnogi anksiozni ljudi su primetili da im lekovi ovekovecili njihovo stanje... moje jesu.

Benzodijazepini izazivaju ovisnost i mogu izazvati mnoge teske sporedne efekte i simptome apstinencije (cak i dok ih jos uzimate!)

STA SU BENZODIJAZEPINI?

Ispod se nalaze imena najcescih benzodijazepina, njihovi komercijalni i hemijski nazivi, jer lekari ponekad koriste oba tokom konsultacija. Hemijski nazivi su oni koji se koriste na kutijama lekova ili bocicama. Postoje i drugi sedativi izvan benzodijazepinske grupe.

Kada su benzodijazepini prvi put predstavljeni, pre oko trideset godina, medicinski svet je odahnuo sa olaksanjem, misleci da je konacno dostupan sedativ koji nece izazivati ovisnost i sporedne efekte.

Trideset godina kasnije, postali smo malo mudriji. Ovi lekovi imaju sporedne efekte i medju onima su koji izazivaju najacu ovisnost, kako fizicku, tako i psihicku. Efekti ovih lekova na ogromnom broju ljudi sirom sveta bili su razorni. Pojedinci su uzimali prepisane doze i patili od dugotrajne i teske bolesti tokom ovisnosti i apstinencije. Neki ljudi su ih uzimali dvadeset godina ili duze. Benzodijazepami su prepisivani ne samo za psihicke poremecaje, vec i za fizicke bolesti, da opuste misice, na primer.

Razgovarao sam sa nekim ljudima kojima su benzodijazepini dati da im opuste misice nakon povrede i postali su anksiozni, a doktori su ih naveli da poveruju da su za to odgovorni psiholoski problemi. Dok lekari ne postanu svesni problema koje ovi lekovi mogu izazvati, nastavice da prepisuju ih prepisuju. Doktori su poceli da shvataju da postoji problem, i poceli su da menjaju nacin na koji prepisuju benzodijazepine. Sedamdesetih je clanak novinarke Esther Rantzen otvorio oci ljudima za opasnost od zloupotrebe benzodijazepina. Ubrzo nakon sto je ovaj clanak objavljen, zahtevano je da doktori sirom UK prepisuju tacne doze za odredjene simptome.

Benzodijazepini deluju tako sto blokiraju nervne receptore u mozgu otklanjajuci neprijatan osecaj do kog dolazi usled anksioznosti. Problemi se javljaju kada se telo navikne na odredjenu dozu i zahteva vecu kolicinu leka za isti terapeutski efekat. Kada telo prepozna ovu potrebu, automatski upada u apstinentsku krizu, stvarajuci simptome apstinencije iako jos uvek uzima lek. Pacijent misli da mu se anksioznost pogorsala i doktor povecava dozu da bi je drzao pod kontrolom. Ovo ima kratkotrajan efekat i ponavlja se iznova do potpune ovisnosti. Pacijent postaje nesposoban da se nosi sa sve tezom anksioznoscu bez lekova i oseca se bolesnim dok ih uzima, zbog sve tezih apstinencijalnih simptoma. Kada pacijent shvati situaciju u kojoj se nalazi i pokusa da ostavi lekove, blokada stvorena izmedju mozga i nerava pomocu benzodijazepina, koja je trebala da zaustavlja anksioznost je uklonjena i izaziva eksploziju osecaja i simptoma koji preplavljuju telo. To je kao da zacepite bocu sampanjca, protresete je i otcepite. Pacijent oseca da gubi kontrolu nad svojim telom, iznenadni talas ekstremnih telesnih senzacija izaziva preopterecenje osecajima, koje se naziva “odskok anksioznosti”. Ovo nije opasno, ali je neverovatno neprijatno, narocito ako pacijent nije svestan sta mu se zapravo desava.

Ako razmatrate apstinencijalni program, a mislite da niste ovisni o lekovima, veoma je preporucljivo da postepeno smanjujete dozu, za svaki slucaj. Retko se desava, ali grcevi su dokumentovani u slucajevima naglog prestajanja uzimanja lekova.

Da biste izbegli ovo, jednostavno pratite program postepenog odvikavanja u poglavlju o odvikavanju.

Budite svesni da vam pametan i postepen program odvikavanja moze pomoci da sprecite ovu ekstremnu anksioznost i apstinencijalni sindrom.

LEKOVI KOJI SE MOGU NABAVITI BEZ RECEPTA

Kao sto sam vec pominjao, sada zagovaram oporavak koristenjem vlastitog imunog i regenerativnog sistema. Medjutim, osecam da prirodni i homeopatski tretmani imaju veoma znacajnu ulogu u povratku snage i davanju potpore nasim telesnim mehanizmima.

Dosao sam do zakljucka kroz iskustvo, da pojedini homeopatski tretmani i prirodna hrana i pripravci mogu biti veoma korisni u uspostavljanju ravnoteze i olaksavanju simptoma anksioznosti i stresa. Ispod sam naveo tretmane za koje mislim da su najefikasniji. Molim vas, probajte ovo pre nego sto pocnete lecenje konvencionalnim lekovima, mozete na vreme otkriti da su jednako efikasni.

St. Johns Wort (kantarion, gospina trava)

Kantarion cesto nazivaju prirodnim prozakom, jer ima slican efekat na mozak. Njegov aktivni sastojak je hipericin, prirodni sastojak koji se takodje nalazi u caju od kamilice. Clanak u British Medical Journal u avgustu 1996. zakljucio je da je kantarion jednako efikasan kao propisani antidepresivi i da ima manje sporednih efekata. Zabelezeno je da je 1994. u Nemackoj, gde je prirodno lecenje mnogo rasprostranjenije, izdato 66 miliona recepata za kantarion, bez ijednog zabelezenog nezeljenog delovanja. Kao i SSRI, kantarion se uzima u obliku tableta i efekat mu je kumulativan kroz 2-4 nedelje, bas kao kod prozaka. Moze biti veoma efikasan i dobro je ispitan i dosta koristen alternativni lek, bez sintetickih elemenata koje sadrzi prozak. Vazno je napomenuti da je najbolje konsultovati strucnjaka pre uzimanja bilo kakvog leka, kantarion moze uticati na usvajanje drugih lekova, moze izazvati fotosenzibilnost i druge nezeljene efekte.

Arnica

Mozete je uzimati onoliko cesto koliko zelite, sto je cini idealnom da je nosite sa sobom i uzimate samo onda kada se osecate anksioznima. Kao i kod svih lekova, postoji opasnost od psihicke ovisnosti, ali bolje je biti ovisan o bezopasnim prirodnim supstancama, nego o sintetickim lekovima, koji menjaju stanje uma.

Bahov cvetni pripravak i “spasonosni” pripravak

Doktor Bach smislio je ove pripravke, koji su spravljeni koristenjem minimalnih kolicina biljnih ekstrakata, rastvorenih u vodi i alkoholu. Teorija je da odredjeni biljni ekstrakti mogu biti uzimani u minimalnim kolicinama; terapeutski ucinak se ispoljava kada supstanca stupi u interakciju sa telesnim mehanizmima da bi uklonili simptome.

Uzimaju se u obliku kapi na jezik, sadrze tuce razlicitih biljnih ekstrakata za borbu protiv razlicitih bolesti.

“Spasonosni pripravak” je mesavina biljnih ekstrakata i koristi se prvenstveno za borbu protiv stresa, anksioznosti i stanja soka. Otkrio sam da je ovo veoma efikasan nacin za olaksavanje ekstremnih osecaja vezanih za paniku i najbolje je uzimati ih kad osetimo da se panicni napad blizi.

Caj od kamilice

Sta da kazem o caju od kamilice? Ono sto ovde zelim da istaknem je da je on bio i ostao najbolji nacin za prevladavanje anksioznosti.

Ako se vratimo u “dobra stara vremena”, videcemo da je zenama koje su patile od anksioznosti cesto davan caj od kamilice. Od 1600. Evropljani koriste caj od kamilice za tretiranje: nervoze u stomaku, pms, nesanice, neuralgije, bola u ledjima i reumatizma.

Bilo je spasonosno kad sam se suocio sa stresnim situacijama i otkrio njegovo mesto na policama svih mojih prijatelja i rodjaka kao “kucno” resenje za sve brige.

Cvetovi kamilice se beru i suse da bi se proizveo ovaj aromaticni caj, koji se moze kupiti upakovan u vrecice i cesto se sladi medom, posto mu je prirodni ukus malo blazi.

Kamilica, kao i kantarion, sadrzi aktivne sastojke koji deluju kao sedativ i moze se piti bilo kada, a narocito je efikasan za poboljsanje sna i definitivno sprecava anksioznost. Tri ili cetiri soljice dnevno je sasvim dovoljno, vise od toga moze vas uciniti tromim i pospanim, takodje utice i na kratkorocno pamcenje.

PROGRAM ZA ODVIKAVANJE KOJI ZAISTA DELUJE

Vreme... jedini lek za anksioznost.

Pre nego sto zapocnete odvikavanje od benzodijazepina, konsultujte lekara.

Iako vas doktor nema moc da vas natera da ucinite nesto, uvek je preporucljivo da dobijete odobravanje i saradnju, posto vam oni prepisuju lekove. Mnogi lekari nisu sigurni kako da se nose sa odvikavanjem od benzodijazepina, i oklevaju da preporuce pravi metod. Recite svom doktoru kako nameravate da nastavite po svom programu. Mozda je dobra ideja da mu date napismeno smernice koje su objavljene u ovom poglavlju. Takodje moze biti korisno da vas doktor dobije neke informacije o benzodijazepinskoj apstinenciji, mozete mu pokazati ovaj deo programa, ako zelite.

Obezbedite odgovarajucu psiholosku podrsku. To moze biti vas partner, porodica, prijatelj. Bilo bi idealno kada bi to bio neko ko razume ne samo vase stanje, nego i proces odvikavanja, ili je bar spreman da o tome nesto procita i nauci. Vazno je da koristite moj vizualizacioni CD sto je cesce moguce tokom ovog procesa. Moje vezbe disanja takodje ce biti od velike pomoci. Aromaterapijske masaze i lagane ritmicne Qi Kung vezbe, takodje mogu biti korisne.

Dovedite sebe u odgovarajuce stanje uma.

Smelost

Strpljenje

Nemojte zuriti, bez obzira na to koliko se dobro osecate, prodjite kroz apstinenciju lagano, na ovaj nacin cete postici potpuno odvikavanje uz minimum povratne anksioznosti i apsitinencijalnih simptoma. Nije vazno ako vam za to treba nekoliko meseci. NEMOJTE ZURITI I NEMOJTE POKUSAVATI DA PREKINETE ODJEDNOM!

Preuzmite kontrolu

Izaberite kako, kojom brzinom i kada.

Neki centri za odvikavanje zagovaraju brz program odvikavanja; ovo nije uvek najbolji metod za sve ljude. Da bist se pravilno odvikli, uz minimum nepovoljnih efekata, kljucno je da izgradite alternativne vestine za suocavanje sa povratnom anksioznoscu ili bilo koji simptomom odvikavanja sa kojim se suocite.

Lagano odvikavanje u vasem okruzenju daje vam vremena za fizicko i psihicko prilagodjavanje, dopusta vam da nastavite sa normalnim zivotom, da prilagodite odvikavanje vasem zivotnom stilu i da usvojite alternativne strategije za zivot bez lekova.

Tokom mnogo meseci pokusavanja da pronadjem pravu formulu za odvikavanje, izbegavajuci najteze simptome, verujem da sam pronasao tajnu uspeha.

MOLIM VAS, POTRAZITE SAVET DOKTORA PRE NEGO STO ZAPOCNETE SA PROGRAMOM

Tajna uspesnog odvikavanja je ono sto ja zovem vremenom prekida.

Ovo je period “plato” doziranja, nakon redukcije lekova. Ovo je najvazniji period odvikavanja, daje vasem telu vreme koje mu je potrebno da uravnotezi ili popravi neravnotezu stvorenu lekovima koja je rezultirala povratnom anksioznoscu i apstinencijalnim sindromom.

Pravovremeno zapocinjanje ove faze moze biti korisno za uzimanje predaha od apstinencijalnih simptoma i anksioznosti koje mozete da iskusite. Morate regulisati svoje doze bar tri nedelje pre nego sto pokusate sa odvikavanjem, nemojte menjati doze, uzimati po malo kad mislite da vam treba, jednostavno uzimajte redovne doze u istoj kolicini, u isto vreme, svaki dan tokom tri nedelje, bez obzira na to kako utice na vas. Ako ste uzimali 10 mg dnevno, ostanite pri toj dozi, ako znate da ste menjali doze izmedju 10 i 15 mg npr. odaberite najvisu dozu (15 mg) i ostanite pri njoj tokom 3 nedelje.

Nakon sto je proslo 3 nedelje, izbacite ¼ doze, npr. 2 mg 4 puta dnevno postaje 1 ½ mg 4 puta dnevno. Morate uzimati ovu dozu tri nedelje, u isto vreme. Mozete osetiti neke simptome apstinencije ili pojacanu anksioznost, ona vam nece nauditi, proci ce vremenom. Primenjujte vezbe disanja i taktike odvracanja misli da biste umanjili znacaj anksioznosti. Mozda necete doziveti nikakve simptome; neki ljudi imaju veoma blage simptome apstinencije, ili ih nemaju uopste. Nakon jos dve nedelje, redukujte ponovo dozu za ¼, ostanite tako 3 nedelje pa ponovite. Period od 3 nedelje moze se ciniti kao mnogo vremena, ali je neophodan. Neki ljudi preporucuju brze odvikavanje, ali verovatnije je da cete iskusiti teze simptome apstinencije, ako ne date svom telu dovoljno vremena izmedju smanjenja doza.

Kada dodjete do faze kad uzimate samo ¼ tablete u svakoj dozi, morate odluciti koja je doza najmanja koja vam je potrebna i zaustavite se na njoj. Vecini ljudi jutarnja doza pomaze da zapocnu dan, a vecernja im pomaze da zaspe, zato zapocnite izbacivanjem dnevnih doza i ponavljajte dok ne ostanete samo na vecernjoj dozi a zatim konacno i nju izbacite.

Ispod se nalazi program odvikavanja u formi tabele. Pretpostavlja se da uzimate tablete 3 puta dnevno. Visina doze je nebitna za ovaj program.

week dose1 dose2 dose3 daily total

7,8,9 ½ tablet ½ tablet ½ tablet 1 ½ tablet

10,11,12 ¼ tablet ¼ tablet ¼ tablet ¾ tablet

13,14,15 ¼ tablet none ¼ tablet ½

tablet

16,17,18 none none ¼ tablet ¼ tablet

Sledi lista mogucih simptoma odvikavanja koji su primeceni tokom apstinencije. Mozete doziveti samo neke od ovih simptoma, a moguci su i simptomi koji nisu navedeni.

-povecana napetost ili napadi panike

-nesanica

-depresija

-osecaj da cete poludeti

-suicidne misli

-agorafobija

-nocne more

-izlivi besa

-stomacne tegobe (bol u stomaku, mucnina, proliv, zatvor, nadimanje)

-simptomi slicni gripi

-trnci u sakama, stopalima ili usnama

-otezano gutanje

-halucinacije

-zadihanost

-zamucen vid

-vrtoglavica

-vidljivi nemir

-znojenje

-hiperaktivnost

-drhtavica (vidljiva i unutrasnja)

-bolovi u grudima, brzi otkucaji srca, preskakanje, sporo kucanje srca

-stezanje u grudima

-osecaj da vas gura ili zanosi sa strane od napred ili nazad

-osetljivost ociju

-bledilo ili rumenilo

-gubljenje ili poremecena cula (ukusa, dodira, njuha, sluha)

-bolovi u misicima, narocito vrata i ramena

-tezina u misicima

-zvonjenje u usima

-problemi sa sinusima

-drhtanje nogu

-glavobolje i migrene

-nerazgovetnost

-osip, narocito na licu

-impotencija ili promena osecaja i/ili misli vezanih za seks

-trnci

-hormonalni problemi (narocito poremecen menstrualni ciklus)

-neuralgije na licu, narocito oko vilice i usiju

-problemi sa stitnom zlezdom

DUGOTRAJAN BENZODIJAZEPINSKI APSTINENCIJALNI SINDROM

Ne postoji tacna definicija simptoma ovog stanja, koje se cesto naziva post-apstinencijalni sindrom. Ovo stanje moze trajati mesecima pa i godinama i javlja se u proseku kod 10-15% slucajeva. Ovo stanje moze izazvati pojavu fizickih i psihickih simptoma koji cine kompleksi skup neprijatnih osecanja, misli i senzacija. Vecina ovih simptoma se vezuje za anksioznost, nesanicu, neke smetnje vezane za cula i generalno gastrointestinalne probleme.

-anksioznost bi trebala nestati tokom prve godine

-nesanica u toku prvih 6-12 meseci

-depresija obicno nakon par meseci

-smetnje u opazanju: zvonjenje u usima, bol u misicima i ekstremitetima

-simptomi vezani za motorne neurone: bol u misicima, slabost, napetost, bolni grcevi, drhtavica, napadi drhtanja, trnjenje

Gastrointestinalni simptomi obicno nestaju nakon 6-12 meseci, iako mogu biti i trajni.

Malo o ovom stanju je do sada shvaceno. Cinjenica da postoji, i da se njime moze objasniti mnostvo simptoma, do nedavno je bila ignorisana kao povratak anksioznosti ili apstinencijalni sindrom. Cinjenica da je identifikovan kao zasebno stanje je ogromna uteha ugrozenima. Oni se cesto vracaju svojim doktorima, mesecima nakon odvikavanja, zaleci se na simptome slicne anksioznosti, samo da bi im prepisali jos antidepresiva, anksiolitika i sedativa.

U vecini slucajeva, ovo stanje traje nedeljama ili mesecima, a retko moze trajati i godinama. Nije poznato zasto su neki osetljiviji, ali moguce je da je to zbog hemijske preosetljivosti ili alergije.

Ako osetite da bi ovo moglo biti povezano sa vasim stanjem, morate se konsultovati sa svojim doktorom ili psihologom. Ako vas doktor nije dovoljno ili uopste upoznat sa ovim stanjem, odsek za psihofarmakologiju Univerziteta Newcastle upon Tyne u UK, poseduje dokumente o ovome, koje je napisala prof. Heather Ashton, DM, FRCP. Dr Ashton je vodeci autoritet za stanja izazvana upotrebom benzodijazepina, a njen sajt sadrzi mnostvo informacija vezanih za ovu temu.

Sajt mozete naci na: http://www.benzo.org.uk/profash.htm

Jos zanimljivih informacija o benzodijazepinima, ovisnosti i bitkama da se zabrani njihova dostupnost, nalazi se na: