Predlog na zakon za rabotnite odnosi
|
|  Yüklə 0.52 Mb.
|
Godi{en odmor^len 137 (1) Rabotnikot ima pravo na godi{en odmor vo traewe od 20 do 26 rabotni dena. (2) Povozrasen rabotnik, invalid, rabotnik so najmalku 60% telesno o{tetuvawe i rabotnik, koj {to neguva i ~uva dete so telesen ili du{even nedostatok ima pravo na u{te tri rabotni dena godi{en odmor. (3) Rabotodava~ot e dol`en na rabotnikot da mu izdade re{enie za pravoto na koristewe na godi{en odmor.
(2) Praznicite, sabotite i nedelite i slobodnite denovi, otstustvata zaradi boleduvawe kako i drugite slu~ai na opravdano otsustvo od rabota ne se presmetuvaat vo denovite na godi{niot odmor. (3) Kako den na godi{en odmor se smeta sekoj raboten den, koj {to e spored rasporedot na rabotnoto vreme kaj rabotodava~ot za konkretniot rabotnik odreden kako raboten den.
Steknuvawe pravo na godi{en odmor^len 139 Rabotnikot se steknuva so pravoto na cel godi{en odmor, koga }e ostvari neprekinata rabota od najmalku {est meseci, bez ogled na toa, dali rabotnikot raboti polno rabotno vreme ili pokratko rabotno vreme od polnoto. Pravo na proporcionalen del od godi{niot odmor ^len 140 (1) Rabotnikot ima pravo na koristewe na proporcionalen del na godi{niot odmor vo vkupen iznos od po 1/12 od godi{niot odmor od sekoj mesec rabota: 1. ako vo kalendarskata godina, vo koja {to sklu~il raboten odnos, ne se steknal so pravoto na celosen godi{en odmor, 2. ako mu prestanal rabotniot odnos pred izminuvaweto na rokot, po istekuvaweto na koj bi dobil pravo na celosen godi{en odmor, 3. ako rabotniot odnos vo tekovnata kalendarska godina mu prestanal pred prvi juli. (2) Pri presmetuvaweto na proporcionalniot del na godi{niot odmor najmalku polovina od denot se zaokru`uva na cel den od godi{niot odmor.
(2) Godi{niot odmor mo`e da se koristi i vo dva dela, so toa {to prviot del mora da trae najmalku 12 rabotni dena. (3) Rabotodava~ot e dol`en na rabotnikot da mu obezbedi iskoristuvawe na 12 rabotni dena do krajot na tekovnata kalendarska godina, a ostatokot do 30 juni idnata godina. (4) Godi{niot odmor, koj {to ne bil iskoristen vo tekovnata kalendarska godina zaradi otsutnost zaradi boleduvawe ili povreda, porodilen odmor ili odmor za nega i ~uvawe na dete, rabotnikot ima pravo da go iskoristi do 30 juni idnata kalendarska godina, ako vo kalendarskata godina, vo koja {to mu bil odreden odmorot, rabotel najmalku {est meseci. (4) Rabotnikot, koj {to raboti vo stranstvo, mo`e vo celost da go iskoristi godi{niot odmor do krajot na idnata kalendarska godina, ako e taka opredeleno so kolektivniot dogovor na rabotodava~ot.
(2) Po prestanuvaweto na rabotniot odnos rabotodava~ot e dol`en da mu dade na rabotnikot potvrda za iskoristen godi{nen odmor. Na~in na koristewe na godi{niot odmor ^len 144 (1) Godi{niot odmor se koristi zemaj}i gi predvid potrebite na rabotniot proces kako i mo`nostite za odmor i rekreacija na rabotnikot vodej}i smetka za negovite semejni obvrski. (2) Rabotnikot ima pravo eden den od godi{niot odmor da go iskoristi na den, koj {to samiot }e go opredeli, ako toa poseriozno ne go zagrozuva rabotniot proces, za {to mora da go izvesti rabotodava~ot najdocna tri dena pred koristeweto. Pla}awe na neiskoristeniot del na godi{niot odmor^len 145 (1) Rabotnikot po prestanuvaweto na rabotniot odnos ima pravo na obe{tetuvawe za neiskoristeniot del od godi{niot odmor. (2) Ni{tovna e bilo kakva spogodba, so koja {to rabotnikot bi se otka`al od pravoto na godi{en odmor ili od obe{tetuvaweto za godi{niot odmor vo slu~aite na ovoj stav 1 na ovoj ~len . Platen odmor ^len 146 (1) Rabotnikot ima pravo na platen odmor zaradi li~ni i semejni okolnosti (za sklu~uvawe na brak, ra|awe na dete (samo za tatkoto) i/ili smrt na blizok rodnina), do sedum rabotni dena. (2) Denovite na plateniot odmor od stav 1 na ovoj ~len, se utvrduvaat so kolektiven dogovor i po site osnovi od stav 1 na ovoj ~len nemo`e da iznesuvaat pove}e od sedum rabotni dena. Neplateno otsustvo ^len 147 (1) Rabotnikot mo`e da otsustvuva od rabota bez nadomest na plata i pridonesi od plata vo slu~aite i pod uslovite utvrdeni so kolektiven dogovor, no najdolgo tri meseci vo tekot na kalendarskata godina. (2) Za vreme na neplatenoto otsustvo na rabotnikot mu miruvaat pravata i obvrskite od rabotniot odnos. Otsustvo od rabota zaradi praznuvawe ^len 148 (1) Rabotnikot ima pravo na otsustvo od rabota za praznicite na Republika Makedonija, koi {to se opredeleni kako slobodni denovi od rabota i za drugite, so zakonot opredeleni slobodni denovi. (2) Pravoto od stav 1 na ovoj ~len na rabotnikot mo`e da mu se ograni~i, ako rabotniot odnosno proizvodniot proces se odviva neprekinato ili prirodata na rabotata bara obavuvawe na rabotata i na prazni~en den. Otsustvo od rabota zaradi nesposobnost za rabota poradi zaboluvawe ili povreda ^len 149 Rabotnikot ima pravo na otsustvo od rabota vo slu~ai na vremena nesposobnost za rabota zaradi zaboluvawe ili povreda i vo drugi slu~ai vo soglasnost so propisite na zdravstvenoto osiguruvawe. Otsustvo od rabota zaradi obavuvawe na funkcii ili obvrski po posebni zakoni ^len 150 (1) Pravo na otsustvo od rabota ima rabotnikot zaradi obavuvawe na neprofesionalna funkcija, na koja bil izbran na neposredni dr`avni izbori, funkcii odnosno dol`nosti, na koi e imenuvan od strana na sudot, kako i rabotnikot, koj {to e povikan na dol`nosta voen obvrznik, kako i na izveduvawe na odbrambeni dol`nosti i dol`nostite na za{tita i spasuvawe, osven slu`ewe na voeniot rok, ili e bez vina povikuvan od upravni ili sudski organi (dr`avni sovetnici, ~lenovi na op{tinski soveti, sovetnici na op{tini, sudii porotnici, sudski ve{taci, proceniteli, preveduva~i, voeni obvrznici i dr.). (2) Rabotnikot ima pravo na otsustvo od rabota zaradi davawe krv sekoga{ koga dobrovolno dava krv. Miruvawe na rabotniot odnos na rabotnik izbran ili imenuvan na dr`avna ili javna funkcija ^len 151 Na rabotnik koj e izbran ili imenuvan na dr`avna ili javna funkcija, utvrdena so zakon, a ~ie vr{ewe bara privremeno da prestane da raboti kaj rabotodava~ot, mu miruva rabotniot odnos za vreme na vr{ewe na funkcijata i ima pravo, vo rok od 15 dena po prestanuvaweto na funkcijata {to ja vr{el, da se vrati na rabota kaj rabotodava~ot za vr{ewe na raboti koi odgovaraat na negoviot stepen na stru~na podgotovka. Miruvawe na raboten odnos na rabotnik upaten na rabota vo stranstvo ^len 152 (1) Na rabotnik koj e upaten na rabota vo stranstvo vo ramkite na me|unarodno-tehni~ka sorabotka, prosvetno-kulturna i nau~na sorabotka, vo diplomatski i konzularni pretstavni{tva, na stru~no usovr{uvawe ili obrazovanie so soglasnost i za potrebite na rabotodava~ot, mu miruva rabotniot odnos i ima pravo vo rok od 15 dena od denot na prestanuvaweto na rabotata vo stranstvo da se vrati na rabota kaj rabotodava~ot za vr{ewe na raboti koi odgovaraat na negoviot stepen na stru~na podgotovka. (2) Na rabotnik ~ij bra~en drugar e upaten na rabota vo stranstvo vo sklu~aite od stav 1 na ovoj ~len, na negovo barawe, mu miruva rabotniot odnos i ima pravo vo rok od 15 dena od denot na prestanuvaweto na rabotata na negoviot bra~en drugar vo stranstvo da se vrati na rabota kaj rabotodava~ot za vr{ewe raboti koi odgovaraat na negoviot stepen na stru~na podgotovka. Obvrska za vr{ewe na druga rabota zaradi isklu~itelni okolnosti (prirodni i drugi nesre}i) ^len 153 Vo slu~aite na prirodni ili drugi nesre}i, ako takva nesre}a se o~ekuva ili vo drugi isklu~itelni okolnosti, koga e zagrozen `ivotot i zdravjeto na lu|eto ili imotot na rabotodava~ot, mo`e vidot ili mestoto na obavuvawe na rabotata, opredeleni so dogovorot za vrabotuvawe, vremeno da se promenat isto taka i bez soglasnost na rabotnikot, me|utoa samo dodeka traat takvite okolnosti. Obrazovanie na rabotnicite ^len 154 (1) Rabotnikot ima pravo i dol`nost na postojano obrazovanie, doobrazuvawe i osposobuvawe vo soglasnost so potrebite na rabotniot proces, so cel na odr`uvawe odnosno unapreduvawe na sposobnosta za rabota na rabotnoto mesto kako i za~uvuvawe na rabotnoto mesto. (2) Rabotodava~ot e dol`en da im obezbedi obrazovanie, do{koluvawe i osposobuvawe na rabotnicite, ako toa go baraat potrebite na rabotniot proces ili, ako so obrazovanieto, do{koluvaweto ili osposobuvaweto mo`e da se izbegne otka`uvaweto na dogovorot za vrabotuvawe od li~na ili delovna pri~ina. Vo soglasnost so potrebite na obrazovanieto, do{koluvaweto ili osposobuvaweto na rabotnicite ima rabotodava~ot pravo rabotnikot da go upati na obrazovanie, do{koluvawe ili osposobuvawe, a rabotnikot ima pravo i sam da se prijavi. (3) Traeweto i tekot na obrazovanieto kako i pravata na dogovornite strani za vreme obrazovanieto i po nego se odreduvaat so dogovor, so koj se dogovaraat za obrazovanieto ili so kolektiven dogovor. (4) Rabotnikot i rabotni~kiot pretstavnik, imaat pravo na sindikalno obrazovanie, soglasno kolektiven dogovor. Pravo na plateno otsustvo od rabota zaradi obrazovanie ^len 155 (1) Rabotnikot, koj {to se obrazuva, do{koluva ili osposobuva vo soglasnost so ~len 153, kako i rabotnikot, koj {to se obrazuva, do{koluva ili osposobuva od sopstven interes, ima pravo na plateno otsustvo od rabota zaradi polagawe na ispiti. (2) Ako so kolektivniot dogovor, dogovorot za vrabotuvawe ili poseben dogovor za obrazovanie pravoto od stav 1 na ovoj ~len ne e konkretno opredeleno, rabotnikot ima pravo na plateno otsustvo od rabota za denovite, koga prvpat polaga ispiti. XI. NADOMEST NA [TETA Odgovornost na rabotnicite za {tetata ^len 156 (1) Rabotnikot, koj na rabota ili vo vrska so rabotata namerno ili od te{ka nebre`nost mu predizvika {teta na rabotodava~ot, dol`en e da ja nadomesti. (2) Ako pove}e rabotnici predizvikaat {teta, sekoj me|u niv e odgovoren za onoj dela na {tetata, koj {to go predizvikal. (3) Ako za sekoj rabotnik ne e mo`no da se utvrdi, kolkav del od {tetata predizvikal, site rabotnici se ednakvo odgovorni i ja nadomestuvaat {tetata vo ednakvi delovi. (4) Ako pove}e rabotnici predizvikale {teta so namerno kaznivo dejstvie, za {tetata se solidarno odgovorni. (5) Ako rabotnikot na rabota ili vo vrska so rabotata namerno ili od krajno nevnimanie mu predizvika {teta na treto lice, rabotodava~ot e dol`en na toa lice da mu ja nadomesti {tetata, a rabotnikot e dol`en da ja nadomesti {tetata na rabotodava~ot.
|