Шлем ужаса Myths series
|
|  Yüklə 0.68 Mb.
|
Nutscracker I to je sve? Monstradamus Ne baš. Pored zida, tačno ispod pečata, nalazi se sto. Pored stola hoklica. Na stolu čist list haitije, olovka i pištolj sa jednim metkom. Nutscracker A lavirint? Monstradamus Počinje dalje, ja mislim. Organizam(-: Zaista, jednostavnost i elegancija dostojni zavisti. Monstradamus Nemoj zavideti. I ti imaš ćorsokak, samo je duži, i sa drvenim pregradama. A Krčko umesto drveta ima televizor. Svi imamo ćorsokake. Samo što se to ne otkriva odmah, nego posle nekog vremena. Nutscracker Možda je upravo u tome stvar – da li odmah ili ne. Zar ne dopuštaš da to „neko vreme“, pre no što sve postane jasno, i jeste život? Monstradamus Može biti. Samo, dosadili su mi ti lavirinti u kojima nije moguće ni zalutati ni izaći na slobodu. I svi ti Minotauri sa rogovima na xxx, koji obećavaju da će nas svakog časa odvesti do zvezda. Zanimjivo, šta li će umesto svega toga videti Tezej? Skupo bih platio da saznam. Nutscracker A šta te se tiče šta će on videti? Monstradamus Mogućnost izlaza, Krčko, određena je time da li vidiš izlaz ili ne. Nutscracker Vać sam govorio da za Slemila to nije baš tako. Šlemil može da vidi bilo šta. Čak i šemu sopstvenog šlema. Štavredi. Monstradamus Eto, to me i zanima – je li na njegovim ramenima glava ili šlem užasa. Ej, Tezeje! Znam da me čuješ! Nutscracker Monstradamuse, ako ćemo iskreno, ja sam pre mislio da si ti Tezej. Organizam(-: Aja sam bio ubeđen daje Monstradmus Minotaur. Monstradamus Već sam rekao. Sve zavisi od toga u kom delu lavirinta-separatora se rasprsnuo mehur nade. Sartrik A niste mislili da sam ja Tezej? Nutscracker Zdravo, Sartriče. Znaš li, nijednom. Organizam(-: Nekako mi čak nije ni palo na pamet. Sartrik Organizme, po tvom juzerpiku je jasno da si nastran. Pogledaj samo taj osmeh krivca i tu razjapljenu xxx. Organizam)-: Gotovo, ja idem. Razgovarajte s njim sami. Nutscracker Sartriče, to nije juzerpik. To pre možemo nazvati zaglavljem replike. I to nije razjapljena xxx, toje veliko slovo „0“. Sartrik Monstradamus je upravo rekao da je sve određeno onim što vidimo. Ja to shvatam tako da, ako neko vidi ono najvažnije, onda on i jeste Tezej. Je li tako, Monstradamuse? Monstradmus Možda. Samo – šta je to najvažnije? Sartrik Sad ću da objasnim. Jesi li primetio da mi nikad ne postojimo istovremeno, nego samo naizmenično? Monstradamus Zanimljivo zapažanje. Govoriš o natpisima na ekranu? Sartrik Govorim uopšteno. Ako nisi shvatio, pitaću drugačije. Šlem užasa je mašina. Na šta ona radi? Šta koristi umesto benzina? Nutscracker Gotov je, Monstrume. Delirijum tremens. Treba mu staviti obloge. Monstradamus Čekaj, Krčko. I šta koristi umesto benzina? Nutscracker Votkicu? Sartrik Zašto votkicu? Misliš da sam ja pijani xxx, i da ništa ne razumem? Umesto benzina u njoj je Tezej. Monstradamus Objasni, molim te. Sartrik Sećate se daje Arijadna pogledala u ogledalo i videla onaj šešir i veo, a onda shvatila da to i jeste šlem užasa? Ona je sama i bila benzin, uz pomoć kojeg je sve to radilo, je li to jasno? Sve je napravljeno od onog ko gleda. Zato što ni od čega drugog jednostavno ne može da se napravi. Bez onog ko gleda neće biti ni šešira, ni vela, ni đurđevka. Ničeg. Jasno? Tezej – to je onaj ko gleda u ogledalo, a Minotaur je ono što on vidi, zato što ima na glavi šlem užasa. Monstradamus Hoćeš da kažeš daje Minotaur prosto iluzija? Sartrik Slušaj šta govorim, pa ćeš saznati šta hoću da kažem. On vidi tu bronzanu njušku s rogovima zato što gleda sebe u ogledalu kroz rupice. Bez Tezej a nema nikakvog Minotaura, xxx. Nutscracker Jesi li ti ovo razumeo, Monstrume? Monstradamus Naravno. Ako staviš masku Betmena i pogledaš u ogledalo, videćeš Betmena. Ali maska samu sebe nikada neće videti. Sartrik E, baš to. Šlem užasa je prosto odraz koji Tezej vidi i više ništa. Aii ako on bude mislio da je tamo stvarno Minotaur i počne da ga psuje i diskutuje o životu, onda će se Minotaur pojaviti. I te kako će se pojaviti. A onda šlem užasa više neće moći da se skine. Jeste li shvatili, gadovi? Ja sve znam. Nutscracker Njemu po sobi verovatno skakuću mali minotauri. E, toje lavirint, kako ja shvatam. I nikuda ne mora da se ide. Monstradamus A zašto smo mi gadovi? Sartrik Zato što ste vi samo delovi šlema užasa. Odavno sam to shvatio. I kakva je to xxx, kada shvatiš da su svi, svi, i prijatelji i neprijatelji, samo njegovi delovi! Ovo se ne odnosi na vas. U tom smislu da mi vi niste prijatelji. Ni neprijatelji. Ali delovi jeste. Evo ti, Monstradamuse, i ti Krčko – vi ste rogovi. Vi ćete već dolijati štrčeći. Arijadna je lavirint, ali ona nije loša devojka, dobra je. Ugli je budućnost od koje mije muka. A Organizam je budućnost od koje mije muka pet puta više. Ko je ostao? Romeo sa svojom Izoldom. Oni i jesu ona dvostruka xxx, koja prži svu ovu XXX. Nutscracker A Tezej si ti? Sartrik Ja. Zato ja s vama nikad i ne razgovaram. Nutscracker Cime ćeš to dokazati? Sartrik Time što ste svi vi nekakve senke, samo sam ja živ. Vi ste prosto bukagije na vijugama mog mozga. Svi vaši Rols-Rojsevi i Lolite, Ferariji i Berluskoniji, savvaš sveže obrijani glamur, vaše polje čuda na kojem vas svaki imaju u xxx pod drvetom novca – pa sve ste to napravili od moje glave! I pri tom sam ja vama niko, a vi ste meni sve. A? I to u mojoj glavi!! Ali ja ću vas izbaciti. Doći će dan, izbaci ću vas, o, kako ću vas izbaciti! Još ću vam ja odsvirati muzičku želju u bemtimolu za utoku! Nutscracker Monstume, jesi li možda i ovo razumeo? Monstradamus Mislim da jesam. Mada nisam sto posto siguran. Nutscracker Prevedi s latinskog. Monstradamus Misao je prilično duboka. On hoće da kaže daje šlem užasa – sadržaj uma, koji pokušava sobom da zameni um, dokazujući da on, taj sadržaj, postoji, a uma, u kojem on nastaje, nema. Ili daje um prosto njegova funkcija. Nutscracker Kome dokazuje? Monstradamus Sebi. Ne valjda umu. Umu se, kako Sartrik kaže, xxx. Nutscracker A gde dokazuje? Monstradamus Kako gde? U umu. A gde drugde. Nutscracker Bez flaše se na takve visine ne može popeti. U svakom slučaju, ja ne mogu. Sartrik Služaj, Monstradamuse, ti si pravi čovek! Kako si lepo rekao! Čak sam i ja shvatio. Eto, a? Pa ako se ta misao razvije do kraja, sve one engleske astrofizičare, celu tu xxx akademiju nauka treba zatvoriti! Monstradamus Zašto zatvoriti? Neka nastave da se zabavljaju. Sartrik Joj! Mnogo si jak, a? Ti si Tezej, Tezej, nema govora. Nutscracker Da, Sartriče, i ti si pravi Tezej. Možda si i izlaz našao? Sartrik Odavno. Samo pred njim sada puze zmije, mnogo zmija. A kada se one raziđu, ja ću pobeći od vas. Monstradamus Arijadna! Dobro jutro? Ariadna Dobro jutro. Monstradamus Jesi li videla patuljka? Ariadna Videla sam. Monstradamus Pričaj. Ariadna Bila sam u zgradi na trgu ispred fontane. Sećate se da sam o njoj pričala. Deluje mračno, kao daje nekada davno u njoj izbio požar, a onda su nekoliko puta pokušavali daje srede, ali nisu uspeli. Unutra je isto. Kao maskirano zgarište. Ne znam čak ni otkud taj osećaj. Sve je novo, skupo i otmeno – kao u onim staklenim palatama koje izdaju kao poslovni prostor. Vazduh prohladan i čist, uopšte se ne oseća na gar. Ali iz nekog raloga izgleda kao daje dovoljno skinuti hrastove obloge sa zidova i ugledati kamene zidove crne od gareži. Monstradamus Kako si shvatila da je to baš ta zgrada? Ariadna Prišla sam prozoru i provirila napolje. Dole je bila fontana sa zmijama, pored koje sam prvi put videla Asteriska. Od fontane je počinjala široka ulica sa palmama u žardinj erama. Ulica je vodila do samog kraja grada i završavala se ogromnom trijumfalnom kapijom, zasutom žutim lišćem. Pred kapijom je na zemlji ležala bronzana glava velika valjda kao kamion. Na njeno uho bile su naslonjene merdevine, a na čelu su bili zlatna zvezdica i natpis – „Grob Neznanog Slemila“. Nutscracker Kako si to sve videla kroz prozor? Ariadana Jednostavno sam pogledala na tu stranu. Nutscracker I pročitala te reči sa tolike udaljenosti? Ariadna A kakva udaljenost postoji u snu? Tamo nema nikakve udaljenosti, samo ono što sanjaš. Ja sam sanjala daje na čelu glave bio taj natpis. A o rastojanju nisam sanjala ništa. Monstradamus Jasno. Šta si još videla? Ariadna Što se više udaljavaš od glavne ulice, to su kuće bivale manje. Na granici grada bio je kružni zid, iza kojeg je počinjala pustinja u bež tonovima. U daljini su se nazirale tamnoplave planine, ili možda oblaci na zalasku sunca. Više ništa nisam uspela da razaberem, jer se u hodniku pojavio jedan od patuljaka. On je nekud žurio i izgledao je kao nekakav ratnik – ogrtač stegnut kaišem, sa kojeg je visila mala sablja. Ne zaustavljajući se, dao mi je znak da pođem za njim. Počeli smo da se penjemo stepeništem. Postavila sam mu neko pitanje, ali on mi je naredio da ćutim. Rekao je da njegovom gospodaru preti opasnost – hoće da ga ubiju. Zato se sva pitanja i odgovori sad strogo dokumentuju. Pitala sam ko hoće da ubije njegovog gospodara, ali on je promrmljao da i odgovor na to pitanje treba dokumentovati. Stigli smo u veliku prostoriju gde se duž zidova nalazio niz istih polica sa fasciklama – po izgledu bi se reklo daje to nekakva arhiva. U sredini je stajao okrugli sto, kao dupli – pola metra iznad stone daske nalazio se manji drveni krug koji se okratao. Takvi su stolovi ranije pravljeni za bifee da bi svako mogao brzo da primakne jelo koje želi, okenuvši tu gornju ploču. Patuljak je seo za sto i pokazao mi na mesto naspram sebe. Sela sam. Preda mnom se nalazila mastionica sa pravim guščijim perom i fascikla s hartijom. Istu takvu mastionicu i fasciklu imao je i patuljak. Naredio mi je da zapišem svoje pitanje i da stavim list na gornju ploču. Napisala sam: „Ko hoće da ubije Minotaura?“ Uzgred, pero je pisalo vrlo tanko i lako. Patuljak je u međuvremenu uzeo list iz svoje fascikle i takođe nešto napisao. Stavili smo listove na krug koji se okreće, patuljak ga je okrenuo za sto osamdeset stepeni i pred njim se našlo moje pitanje, a preda mnom – njegov odgovor. On je bio kratak: „Znaš i sama“. Bio je napisan na papiru sa utisnutim grbom. Izgleda da patuljak nije morao čak ni da pročita moje pitanje, on ga je već znao. Nutscracker Papir sa utisnutim grbom? Kakav je to grb? Ariadna Zvezdica u ramu od lovorovih grančica. Izgledala je prilično solidno čak se moglo opipati kako je ispupčena. Utisnuta. A ispod grba pisalo je „per aspera ad asterisks A na papiru – vodeni žigovi. Osim toga, u gornjem desnom uglu stajao je trocifmi broj – memorandumi su bili numeri sani. Htela sam da pitam, Monstradamuse, šta znači taj natpis? Monstradamus Postoji izraz „per aspera ad astra“ – „preko trnja do zvezda“. A ova varijanta, shodno tome... Organizam(-: Preko xxx do xxx. Monstradamus Verovatno u slobodnom pesničkom prevodu. Arijadna, šta je bilo posle? Ariadna Onda sam ja pisala pitanje a on odgovor. Dajte da vam odmah sve prekucam sa memoranduma. Monstradamus Šta znači „da prekucam“? Je l' ti to imaš te memorandume? Ariadna Da. Monstradamus Kako su se oni našli kod tebe? Ariadna Ne znam. Kad sam se probudila, bili su pored kreveta. Možda su ih doneli ovi koji sređuju. Monstradamus I ti ništa nisi primetila? Nutscracker Monstrume, ličiš na čoveka koji se pretvorio u bika, a čudi se otkud mu zvonce na repu. Monstradamus Je li to sa bikom neka aluzija? Ariadna Pustite me da odgovorim na vaša pitanja pa da idem da jedem, može? A vi se ispričajte. Monstradamus Naravno, Arijadna. Ariadna Za pivo pitanje sam već rekla. Idemo dalje. Pitanje: „Kako sve može da nastane ni iz čega?“ Odgovor: „Vidi odgovor na sledeće pitanje.“ Sledeće pitanje: „Kako šlem užasa može da se nalazi unutar svog sopstvenog dela?“ Odgovor: „Šlem užasa čepa ono jedino što postoji na mnoštvo onoga čega nema. Ali pošto šlem užasa nikako ne predstavlja ono jedino što postoji, on se takođe odnosi na mnoštvo onoga čega nema. A ono čega nema može da stupa sa sobom u bilo kakve zamislive i nezamislive međusobne odnose, pošto ti uzajmni odnosi svejedno ne postoje nigde osim u šlemu užasa, kojeg u stvari nema.“ Pitanje: „Da li to znači da u šlemu postoji drugi šlem, u drugom – treći, i tako u beskonačnost u oba pravca?“ Odgovor: „Neka osoba po imenu A može biti deo šlema užasa stavljenog na B, a neka osoba po imenu B u isto vreme može biti deo šlema užasa stavljenog na A. To i jeste definitivna beskonačnost u oba pravca, pri čemu obojica često nisu loši ljudi.“ Pitanje: „Molba da se kaže nešto o pletenici na potiljka Odgovor: „Štoje deblja i duža, toje devojci draža.“ Nutscracker Vrlo logično. Ariadna Pitanje: „Kako radi lavirint-separator?“ Evo šta se tu desilo. Patuljakje napisao svoj odgovor čak brže nego što sam ja završila sa pitanjem. Sačekvši me, bacio je svoj memorandum na gornju ploču i počeo daje okreće. Ali na pola puta je odjednom stao, i pitao onako saosećajno: „Sviđa li ti se kod nas u gostima? Samo iskreno“. Ja kažem: „Ne baš. A ako ćemo iskreno, uopšte mi se ne sviđa“. Tada je pustio dasku i ja sam dobila memrandum sa odgovorom: „Eto tako i radi“. Organizam(-: Jasno. Good, bad, UGLI. A jesi li pitala zašto se šlem užasa tako zove? Sećaš se da sam te zamolio? Ariadna Sećam se. Toje bilo poslednje pitanje koje sam stigla da postavim. Organizam(-: I? Ariadna Patuljak me je zamolio da ga izvinim. Rekao je da mu je privremeno nestalo memoranduma. Ali je obećao da će uskoro obavezno odgovoriti. Nutscracker I šta dalje? Ariadna Do nas je dopro niski jezivi zvuk nekakvog roga ili trube. Ili je to možda bilo mukanje. Patuljakje od iznenađenja srušio svoju mastionicu na pod, ona se razbila i pored stola se pojavila velika plava bara. Rekao je da ga to gospodar zove u pomoć, i otrčao. Na kraju je doviknuo da će možda uskoro biti prolivena krv, ali će ona biti osvećena. Nutscracker Krv? Ariadna Da. Romeo-y-Cohiba Jeste li se ispričali? Kada će ostali moći da porazgovaraju? Nutscracker Niko ti ne smeta, Romeo. Romeo-y-Cohiba Izolda, jesi li tu? IsoldA Ovde sam. Kako si juče stigao, skote? Romeo-y-Cohiba Zašto skote? IsoldA A kako da te zovem posle svega? Romeo-y-Cohiba Posle čega? IsoldA Posle onoga kako si se ponašao? Romeo-y-Cohiba Ja? Ja?? I kako sam se ja to ponašao? IsoldA Samo se nemoj praviti lud. Romeo-y-Cohiba Možda da ne pričamo pred svima? IsoldA Od njih te sramota, a od mene ne? I povrh svega još pitaš kako si se ponašao? Dobro, odgovori ću. Kao glupaživotinja, eto kako. Pri tom, kao izrazito drska i izopačena životinja, ubeđena u svoju nekažnjivost. Romeo-y-Cohiba Vidi ti to. Onda ću i ja tebi nešto da kažem. Zbog tvog jučerašnjeg odvratnog ispada osećam se kao ispljuvan. Imam osećaj da su mi u dušu našpricali nekakvu gadost od koje mi se muti u glavi i izgubio sam volju za životom. IsoldA Sto se tiče našpricane gadosti, od koje se gubi volja za životom, pogodio si pravo u metu. Moji prsti ne bi se usudili da otkucaju tako nešto. Iako je upravo to ono što osećam. Nisam mogla ni da naslutim da kroz mali otvor... Romeo-y-Cohiba Dosta. Ne želim da poslednje što ćeš od mene čuti, odnosno videti, bude ta odvratna psovka. Zato se zaustavi. Jesi li primetila da me juče dugo nije bilo? Znaš li zašto? Prvo nisam mogao da nađem put, nekoje zamenio sve oznake koje sam stavljao na skretanjima. Zalutao sam i našao se na nekom mestu gde pre nisam bio. Bio je to ćorsokak, na čijem je kraju stajala starinska telefonska govornica sa britanskim grbom. Kao nekada u Londonu. Ušao sam unutra. Tamo je bila tabla sa adresom: Hampton Court Maze, Blind Alley #4, East. A ispod te adrese olovkom je bio zapisan telefonski broj i reč IsoldA. Zvao sam i zvao. Linija je bila zauzeta i na kraju sam shvatio da se ona nikada neće osloboditi. Ali svaki put kada sam okretao broj, nekoliko sekundi sam verovao da ću svakog časa čuti tvoj glas. Lozolda. Legalita. I ta nada, to slepo zamiranje duše, kao na zaletištu pre poletanja sa skijaške skakaonice u maglu, sve ono što sam uspevao da ponovo osetim dok se brojčanik vraćao na svoje mesto, uz tiho škljocanje, birajući poslednju cifru tvog lažnog broja, prevrnutu beskonačnost – to je i bila sreća. Osmica, dva nežna kruga usana jedan ispod drugog i nejasna linija grmlja u prašnjavom prozoru. IsoldA Kako dirljivo, sad ću se rasplakati. Samo ne znam kako si posle tako uzvišenih emocija mogao da uradiš ono... onu... ne znam čak ni kako to da nazovem. Valjda bi i pedofil povratio. Romeo-y-Cohiba Ma šta sam to radio? Pa apsolutno sve si radila ti sama. Jedino što sebi mogu da zamerim jeste što nisam pružao otpor. Iako mi se odmah pojavila takva želja, čak i pre no što je postalo zaista bolno. IsoldA Kako možeš tako bezočno da lažeš? Mada, šta drugo od tebe i može da se očekuje. Monstradamus Izvinite što se mešam u vaš razgovor, znam da to ne podnosite. Ali možda mogu da dam vašim mislima novi pravac. Na šemi koju je Izolda videla u parku pisalo je „Plan lavirinta u Versaju“ A telefonska govornica odakle ju je Romeo zvao nalazi se, ako je verovati onome što piše, u jednom od predgrađa Londona. Shvatate li na šta ciljam? Nutscracker Ja ne bih uzimao za ozbiljno te natpise. Iza Izoldinih vrata nalazi se isti onakav Versaj kao stoje i London iza Romeovih. Ugli bi rekla da smo svi na đavolovim rogovima. I bila bi debelo u pravu. Monstradamus To ne sporim. Ali unutar svake dimenzije postoje sopstvene zakonitosti. Čak i ako smo na đavolovim rogovima, kada jedan vidi na njima reč ,yersaj“ a drugi – ,,London“, toje povod za pretpostavku da se radi o dva različita roga. IsoldA Kakva glupost. Romeo-y-Cohiba Toje već previše. Monstradamus Stvarno, Romeo i Izodla, zašto ste uopšte pomislili da se nalazite blizu jedno drugom? Romeo-y-Cohiba Oko nas je sve isto. Nutscracker Šta konkretno? Grmlje? Grmlje je svuda isto. Monstradamus Naročito reč ,,grmlje“ na dva različita ekrana. |