Kabale und liebe
|
|  Yüklə 436 Kb.
|
NIĆMI JE MOJA PROŠLOSTMožda me nećete razumeti. Ali kao da mi je neko, jedne noći, utisnuo neko sranje u glavu i za mene je postao imperativ da se nekome podam. Ili da se s nekim pojebem. Kako hoćete. To sa tim rečima i seksom više ništa ne razumem i znam da zvučim priprosto, ali me zamara traganje za bezbolnim terminima. Pa, da. To mi je bilo toliko važno kao da mi je život od toga zavisio. Budila sam se sa željom i zaspivala sa željom. Neprestano sam o tome govorila. U sedam dana sam se videla sa pet muških glava. Prijateljskih, uglavnom. No i pored toga nisam imala tri čiste bilo kome da kažem – mooooolim te, sad, što pre! I možda nikad više, možda jednom opet, ali molim te najljudskije, poskidaj sve ovo što me krije i speri sa mene tragove pripadanja. Učinila sam sve čega sam mogla da se setim. Cimala neke iz prethodnih života. Uvlačila se u nićmi, stavljala ruž na usne. Mislila na donji veš. Po prvi put u životu sam sebe tretirala kao udicu. I jebalo mi se. Mislim doslovce. Trebalo mi je to. Jel to taj put? Za mene više ništa nije previše ponižavajuće. Ja moram da se pomirim sa sobom. Ja moram sebe da uverim da mogu dalje i da to ne činim šepajući. Onda sam strahovala. Šta ako to uradim, a posle mi bude još gore. Ono, osetim se kao idiot, kao očajnica... I onda sam iz čarobnog šešira izvukla The Levo Desno!!! Tatatam! The Levo-Desno je upao u kazan s eliksirom mladosti još kao dete. Zuja, zeza, zipa...sve te fore. Basment, ovo ono... Promaja na sve strane. Snoubord, vespa, ricepa i td. Čudne podštapalice, nedotrajale teme. Kliz u nesvest. Tamo ljudi žive zbilja, jel ste znali? Jebeno žive i dobro im je. Toliko malo razmišljaju i postavljaju pitanja da su problemi prašnjava kategorija, zastarela kao ona ručna melvelica za kafu, ona zlatne boje. The Levo Desno i ja smo se prvi put susreli prošle godine na obali našeg mora. On je sedeo u klubu i gledao me kao da je začaran. Otišla sam ubeđena da je čovek stranac jer je nemoguće da neko toliko gleda i toliko zrači, a ne izgovori ni jednu jedinu reč. Ne učini ništa. Onda smo se slučajno sreli u gradu. I tada je pokazao određenu inicijativu ali je sa staze obrisan mačem mog tadašnjeg udvarača koji mu je doslovce rekao „Nećemo valjda ukrštati mačeve zbog jedne dame!“. Beogradski mačo tripovi. The Levo Desno je očito zapatio određenu količinu pičkizma te je zbrisao kao ker koga su polili vrelom vodom. Izvukla sam ga sada kao jokera, duboko verujući da mu moje zle namere ne mogu pohabati sve(s)t. Anyway, odrala sam dlanove navodeći ga na blud. Čitava igra je bila zapetljanija utoliko što mi je sex trebao kao voda, a znala sam da je čitava fora u tome da ja budem zavedena. Ne radi mi posao da ga obgrlim nogama oko vrata i ostvarim svoj trip. Ne. Moje samopouzdanje je na minimumu minimuma. Ja hoću da me hoće. I znam da će to da me leči (ne izleči, ne). Pet jebenih dana sam provela igrajući se šugice sa drugarima po gradu. Osvanula sam svako jebeno jutro. Svako pijanije od prethodnog. I ništa. Put do kurca. Očajna rabota. Što mi je paničnije trebao, to sam od njega bila dalja. Muškarci zamoreni od trenja. Osećala sam se kao da imam 30 godina i muvam srednjoškolke, navlačeći ih lagano. Ne mogu to sasvim dobro da objasnim. Moja dovitljivost me je prevazišla. Kao da su svi naizust naučili tekst koji me je iritirao do srži. Veza. Trajanje. Ne - površnost. Ne - one night stand. Poštujem, naravno. Al jel to mene neko zajebava? Ljudi, žickam za malo tucanja. Nije ovo cosmo kič. Ovo je borba za jebeni opstanak. Al s malim mudima. Minijaturnim. Jer da su u mene veća, proždrala bih nekoga još na pragu i završila sa prenemaganjem.
I onda sam uradila ono što se uraditi moralo. Prišla sam sledećem, do njega, koji je isijavao odvažno. Uvek se razočaram kada iznova shvatim da su ljudska bića tako predvidiva u svom delanju. Zamahnuvši omčom ka drugom, The Levo Desno je zalepio dlanove za moj struk. Igra je dobijena. Pet bodova meni. Katarzaaaaa :))))
|