Kabale und liebe
|
|  Yüklə 436 Kb.
|
LEDI ČETERLI U VAŠEM GRADUEmil (zola):) znate ono kad žene krenu na aerobik, ne bi li ponovo povratile svoj struk i kuk, nakon reproduktivnih akcijašenja. Odem ja tako, tu kod mene u blizini... Dokona žena, đavolja njiva. I sve je bilo sasvim u redu, ja redovna i posvećena, da povremeno u sali nije bilo neopisivo vruće, pa je trener morao da se panterski propinje po radijatorima i gipko otvara prozore...a meni sve zuji, dok on "to" radi...dok briše čelo majicom koju zadiže... ne, to ne treba raditi ispred žena koje upravo roka adrenalin... Emil je sjajan lik, klizav i nadahnut, razmenismo dobro, ostadosmo naši. Cela afera se može smatrati lako incidentnom, ali ne, ni sada je ne bih propustila. Emil kao mladoženja?! Buahahaha. On ne bi voleo da vidi ovaj osmeh. Glumac. Kada mi je duša postala gola, bile su mi potrebne duhovne vrednosti :). Kada sam se zasitila kreativnog tucanja, otperjala sam na more. S obzirom da smo nas dvoje varali njegovu devojku, sam bog mi je spasio auto od AT ulja (ko ne zna šta je to nek pita nekog muškarca), kojim je njegova devojka želela da mi polije šasiju. Danas smo Ona i ja odlične prijateljice. Njih dvoje više nisu zajedno. On povremeno kamči za nešto nježnosti. Uvela stvar, kažem uvek. On se smejulji. Ritam B.I. Sjajan tip. Sjaaaajan (odlična reč, pune usta pri izgovaranju). Sa najvećim na svetu. Života mi. Nemoguće, skoro. Uvek sam se plašila da pri erekciji ne izgubi svest, jer sam imala utisak da će mu se sva krv slila, znate već.... Bubnjar. Nasmejani. Provincijalac. Šta reći. Srećemo se svako malo po gradu. Navlači me. Ima devojku, želi da kupi konja. Ne želi da me ženi, kaže "Ti si inficirana. Širiš zarazu želje. S tim ne može da se živi normalno. Jebi ga, takva si." Odoleva, dakle. I to je u redu. Takav jedan je uvek poželjan, al sklon izmicanju. Jalova rabota, ako mene pitate. Al za preporuku, u svakom slučaju. Mozgojeb. Zvao me je "mačkice". Bljak. A divna dušica. Voleo je da hrani životinje po zoološkom vrtu povrćem koje je prethodno kupio na pijaci. Izuzetno talentovan za kunulingus. Ali bez osećaja za meru slinavi na smsu. Nepodnošljivo. Posle čitanja nekih njegovih poruka osećala sam se ulepljeno. Danas je u Čikagu. Pere sudove. Piše duhovita pisma i kvalifikovao se u top 20 mojih ljudi. Zasluženo. Čovek. Ali ne i ljubavnik. Alexandar The Great Jedinac. Jezivo nalik na mog prvog dečka. Advokat. Kokainski rekreativac. Zbog toga i zbog mnogih drugih napornih detalja nikada pušten ni na prijemni za nešto ozbiljnije, ma šta pod tim smatrali. Kad čita, prepisuje ozbiljne misli. Dok jebe, sa njegovog radnog stola vas posmatra lik njegovog ozbiljnog oca. Hm. Pisao romeovska ljubavna pisma i ostavljao ih kod moje dece u školici (?!?!) dobro zapakovane, predstavljajući se da je iz udruženja filmskih umetnika. Prestao pod pretnjom da će biti prijavljen predstavnicima zakona. I dalje zaljubljen. Šteta. Oha. Moj anđeo. Retka vrsta osobe koja vas greje i gura napred. Zanavek ljubavnik. Ljubavnik moje duše. Daleki putnik koji nenadano sleće u moj dan, san...šta god. Volim ga, volim ga, volim ga, slobodno, kako to ne umem slovima da objasnim. Kad zatvorim oči, ne vidim mu lice, samo ga čujem kako diše. Takav je on. Dorijan Grej alijas Fagot. Faking Džinijus. Da se razumemo, Faking Džinijus nije tamo neki. On je ona „jebeno kul“ verzija frajera, poluodsutnog, sanjivog, s punim usnama i plavom kosom. Extremer po svakom pitanju, a pogotovo u disciplini „bolenja kurca“. Nenadjebivo talentovan da kad je najgušće, samo klikne...i svet se pretvara u retke šarene oblike morskog bilja. I on pluta. Gotovo ne diše. Kada sam prvi put ušla u njegov stan, zaprepastila me je ta stilska doslednost. Blejački sto od punog drveta, njegovom rukom deljan, sa nekoliko ikeičnih sveća na njemu. Dušek na podu, pored nehajno bačen „onaj“ peškir koji već znate čemu služi i vrh durexa koji je nevešto zavučen ispod. U kupatilu umesto činije za sapun jedna velika školjka, koju je izronio... Skije, bordovi, rančevi, vreće, šatori... Razne vrste vina i ukusne čaše. Njegova šarena kecelja za kuvanje i vok. Štapići, ne postoji drugi pribor... Vivaldi koji ga opseda s kompa i anfora, beličasta i pahuljasta, zarobljena van vodenog sveta, na počasnom mestu... Nekoliko ronilačkih satova, Oukly đozluci i inox termos za kafu, jer je najčešće pije u automobilu.... citroenovom karavanu, belom poput njega, spremnog da se zaleti na Jahorinu, Efes, Pariz, gdegod. Pasoš izubijan vizama i jedna velika fascikla kao nepoziv dokaz stvarnosti da on ono vreme koje ne provodi po svojim željama, utiskuje u masiv. No pics, no memories. Zato sam rekla da on nije tamo neki. Žena u njegovom životu ima jednu funkcionalnu ulogu. Pruža zadovoljstvo i pravi probleme. Na kraj s tim zavzlamama, on izlazi anestezirajući se alkoholom i travom. Smućka instant opuštanje i da vidiš kad poleti... Porodični background idiličan, blago iritantan. Budućnost maglovita, sposobnost anticipacije nemerljiva (toliko su niske vrednosti), maštovitost vrlo selektivna. Ako si želela zabavu, to je On. Ako si želela da prisustvuješ pravoj muškoj tuči, u kojoj on brani tvoju čast kao u neka prastara vremena, to je On. Ako si ikada u 21. veku poželela da u šumi piješ vino i posmatraš zalazak sunca kroz prolećne grane – evo ga. Ako si uvek zavidela Audrey Hepbern, ovo je prilika da se žestoko istripuješ, večerajući bosa, u cvetnoj haljini, na podu, u stanu, na prostirci sa pletenom korpom, Bramsom,... Ali ako si želela da se ljubiš na kiši, da nosiš nevidljivu krunu na glavi kojom te je darovao, ako si želela da isplaniraš sutra, a možda i vikend, ili naposletku, ako ti je veoma važno da ne stojiš na klizavom terenu, ovo je baja kog treba zaobići. Njegove nežnosti su nemušte, a jezik koji govori prepun je arhaizama s kojim i najveštiji teško izlaze na kraj. Bahatost možeš da meriš u kilogramima, kao i šale, o, da :).... Tucanje ostavimo za kraj. Jer to je intima. To je čak i njemu lično intima koju ne deli sa sobom. Oh, jesmo li se to mi sada tucali?! Ma, neeee. To je čovek koji uživa da bude mažen satima, ali će svoje prste tek stidljivo pomeriti preko tvoje nadlanice u nekoj milisekundi koju ćeš verovatno propustiti. Ne liže, to nikako. Ljubi se povremeno, kad se seti. Uzdahe ispuštaju samo pičkopaćenici, što on naravno nije, a sladostrašće je jedna posebna vrsta kontrole koju on više nikada ne želi da izgubi. Jer jednom jeste. Da, on jedan od onih što su tamo negde nekada davno smrtno iskrvarili, al su pravim čudom preživeli i sada se zapravo kriju u posebnoj vrsti životnog pasaža. Odatle svet izgleda kao sigurno mesto. Njegovo srce je, u stvari, pravo malo čudo...druge bi to verovatno ubilo (aroniziram svesno). I tako... On jeste drukčiji. I nije ga briga. I ja ga upravo napuštam. Gledao me je, sinoć, duboko utisnut u svoj dušek, dok sam pričala. Nešto sam kao pokušala da objasnim, al sam se onda gadno zapetljala i počela da se smejem.
....on gleda kroz mene, okreće se na stomak, izgovara mantru koju moguće nećete razumeti, jer nisam ni ja – „nem, al takav je“. Da, to je rekao. To je sve što je rekao, onda je zaspao. Naslonila sam glavu pored njega i ispričala mu legendu za lepši san (sve ovo je gorka istina, ništa fikcija): Ispred jedne reke u dalekim tropski krajevima, zatekle su se skupa jedna ogromna vrsta škorpije i – lisica. Lisica je želela preko, ali nije umela da pliva. - Škorpijo, da li bi htela da me prevedeš? - Naravno, lisice, penji se na leđa... - Ali, škorpijo, kako da znam da me nećeš ubosti i ubiti? - Ne možeš da znaš, naravno, ali ja ti, evo, sada kažem – neću. Slobodno se popni, bezbedna si. Lisica se popela na škorpijina leđa i krenule su. Nije prošlo zadugo vremena, škorpija je zabola svoju bodlju u lisicu i ispustila otrov. Nekoliko trenutaka pred smrt, lisica je rekla: - Ali obećala si, rekla si da nećeš!!! Škorpija je pogledala gotovo nemoćno i rekla: - Sorry, it's my nature. Ipak, ja znam da sam ga ostavila. Znam to po načinu na koji o njemu razmišljam, po danima koji su mi unapred isplanirani. Znam po pepeljastom ukusu u ustima, kao da varim leša, znam po količini pljuga koje uspevam da popušim, znam, jebote, znam, nekako... Danas sam se na Platou uhvatila za knjigu koja mi je došla glave. Ljubavnik ledi Četerli. O, da. Kroz ovu ljubavnu dramu lično sam iživela napisanu priču.
PS. pravo ime F.DŽ. je ime zakonitog supruga Drage Mašin (kraljevska loza), inicijali A.O. To je već dovoljno zanimljivo samo po sebi, priča se sama plete, uzbuđujući momenat je pre svega vremenski kontekst u kome bi te dve duše mogle opušteno da se vežu i žive skupa, al - neće. Kraljevska loza vene poput zanemarenih muškatli, Dragoj se jebe za reprodukciju, jer ne samo da je razvedena već se tu i ostvarila, a A.O. iznad svega želi da zaroni na 70 metara, makar posle toga popustilo i njegovo srce, koje je, sećate se, pravo malo čudo... Čitava država zbog toga odlazi u kurac, a reinkarnacija ledi Četerli i Drage Mašin (zajebano sjedinjenje) biva pritvorena u ustanovu za opasne, dokone žene,.... basta, o d l e p lj u j e m. |