April-juni -2011, Ispit iz Rmreža Izvršiti podelu računarskih mreža u odnosu na rastojanja, načine povezivanja i logiku rada računara u mreži
|
|  Yüklə 3.43 Mb.
|
33. Semantika UDP komunikacije UDP koristi IP za sve isporuke. Pored toga, UDP obezbeđuje aplikacijama potpuno istu semantiku isporuke kao IP, što znači da poruke mogu biti:
Naravno, UDP ne stvara namerno probleme isporuke. UDP jednostavno koristi IP za slanje poruka, i ne detektuje niti rešava probleme isporuke. Semantika isporuke najbolje prakse UDP-a ima značajne posledice za aplikacije. Aplikacija mora da ili bude imuna na probleme ili programer mora preuzeti dodatne korake da detektuje i reši probleme. Kao primer aplikacije koja može da toleriše paketne greške, uzećemo prenos audia. Ako pošiljalac postavi malu količunu audia u svaku poruku, gubitak jednog paketa dovodi do male praznine kod plejbeka, što će se čuti kao kratak zvuk ili klik. Iako to nije poželjno, taj šum je jednostavno neugodan. S druge strane, uzmimo aplikaciju on-line kupovine. Ovakve aplikacije se ne pišu da koriste UDP jer paketne greške mogu imati ozbiljne posledice (npr, duplikacija poruke koja nosi katalošku narudžbu može rezultovati dvostrukom narudžbom, sa duplim troškovima na kreditnu karticu kupca). Sumiramo: Zbog toga što UDP nudi istu semantiku najbolje prakse kao i IP, UDP poruka se može izgubiti, duplicirati, zakasniti, isporučiti van reda ili bitovi mogu biti prekinuti u prenosu. UDP je dovoljan samo za aplikacije kao što su glas ili video koje tolerišu greške u isporuci. 34. . UDP omogućava četiri stila interakcije:
To znači da aplikacija koja koristi UDP ima izbor. Aplikacija može da izabere 1-na-1 interakciju u kojoj ona razmenjuje poruke sa tačno jednom drugom aplikacijom, 1-na-mnoge interakciju u kojoj ona šalje poruku mnogim primaocima, ili mnogi-na-1 interakciju u kojoj ona prima poruke od više pošiljalaca. Na kraju, set aplikacija može uspostaviti interakciju mnogi-na-mnoge u kojoj oni razmenjuju poruke jedni sa drugima. Iako se 1-na-mnoge interakcija može postići slanjem pojedinačne kopije poruke svakom nezavisnom primaocu, UDP omogućava da razmena bude efikasna. Umesto da se zahteva od aplikacije da ponavljajući šalje poruku do više primaoca, UDP omogućava aplikaciji da prenese poruku preko IP multikastinga ili brodkastinga. 35. Iako funkcioniše kao jedan komunikacioni sistem, Internet se sastoji od delova koji su u vlasništvu i kojima rade pojedinci i organizacije. Da bi se pomoglo kod razjašnjavanja vlasništva i namene, mrežna industrija koristi izraze javna mreža i privatna mreža. Javna mreža se vodi kao servis koji je dostupan pretplatnicima. Svaki pojedinac ili korporacija koji plate pretplatu mogu koristiti mrežu. Kompanija koja nudi komunikacione usluge je poznata kao provajder usluga (service provider). Koncept provajdera usluga je prilično širok, i ide van provajdera Internet usluga (Internet Sevice Providers - ISPs). U stvari, ova terminologija potiče od kompanija koje su nudile analogne telefonske usluge. Zaključak je: Javna mreža je u vlasništvu provajdera usluga, i nudi usluge svakom pojedincu ili organizaciji koji plate pretplatu. 36. Važno je shvatiti da se izraz javni odnosi na opštu dostupnost usluge, a ne na podatke koji se prenose. Odnosno, mnoge javne mreže prate striktne regulative koje zahtevaju od provajdera da zaštiti komunikaciju od prisluškivanja. Zaključak je: Izraz javni znači da je usluga dostupna generalnoj javnosti; podaci koji se prenose preko javne mreže se ne otkrivaju javnosti. Privatnu mrežu kontroliše neka određena grupa. Iako može izgledati jednostavno, razlika između javnog i privatnog dela Interneta može biti nejasna jer kontrola ne uključuje uvek vlasništvo. Privatna mreža može da služi individualnom potrošaču, maloj kancelariji, malom i srednjem biznisu, ili velikom preduzeću. Za mrežu se kaže da je privatna ako je upotreba ograničena na jednu grupu. Privatna mreža može da uključuje kola iznajmljena od provajdera. 37. Prodavci mrežne opreme dele privatne mreže na četiri kategorije:
38.Objasniti transmisiju digitalnih podataka Transmisija digitalnih podataka obezbeđuje veću otpornost na šum, veću fleksibilnost odnosa širina kanala/snaga, mogućnost primene kriptografije i protivzaglušne tehnike, i jednostavnu implementaciju koristeći integracije velikih razmera. Kako bi se mogle iskoristiti pogodnosti transmisije digitalnih podataka, prvo se moraju analogne informacije pretvoriti u digitalni oblik. Konverzija analognih signala u digitalne podatke treba da bude sprovedena na način da se što manje informacija ”izgubi” u tom procesu. Stoga, potrebno je da se informacije precizno predstave. Svako ima intuitivnu predstavu značenja informacija. Međutim, analize performansi komunikacionih sistema teško se mogu zamisliti bez kvantitativnog merila informacije i matematičkog modelovanja informacionog izvora. Hartley, Nyquist i Shannon bili su pioniri u definisanju kvantitativne mere informacije. U ovoj studiji, istraživano je matematičko modelovanje izvora informacija i data mera informacije. Primer. Izvor informacija veličine opsega 4000 Hz je semplovan Nikvistovom brzinom. Pod pretpostavkom da rezultujuća sekvenca može biti približno modelovana pomoću DMS-a sa alfabetom A = {− 2, − 1, 0, 1, 2} i odgovarajućim verovatnoćama {1/2, 1/4, 1/8, 1/16, 1/16}, Odrediti brzinu izvora u bitima po sekundi. R  ešenje
Pošto ima 8000 odmeraka po sekundi izvor generiše informaciju brzinom od 15,000 bita po sekundi. 39. Dve primarne mere performansi mreže su kašnjenje, vreme koje potrebno da se pošalje bit sa jednog kompjutera do drugog, i protok, broj bita u sekundi koji se mogu preneti kroz mrežu. Iako se protok obično naziva brzina, protok je mera kapaciteta mreže. Slika 1 pokazuje glavne mere mrežnih performansi, .
Slika 1 Ključne mere performansi mreže Prvo svojstvo mreža koje se može kvantitativno meriti je latentnost ili kašnjenje (eng. latency or delay). Latentnost određuje koliko je potrebno podacima da prođu mrežom sa jednog kompjutera do drugog; ona se meri u delovima sekunde. Kašnjenje na Internetu zavisi od infrastrukture u osnovi kao i od lokacije nekog para kompjutera koji komuniciraju. . Slika .2 pokazuje različite tipove kašnjenja.
Slika .2 Razni tipovi kašnjenja i objašnjenje svakog 40. Drugo značajno svojstvo mreža koje se može kvantitativno meriti je kapacitet (eng. capacity) mreže, koji se često izražava kao maksimalan protok (eng. throughput) kog mreža može da podrži. Protok je mera količine po kojoj se podaci mogu poslati kroz mrežu, izraženo u bitima u sekundi (eng. bits per second-bps). Većina mreža komunikacionih podataka nudi brzinu protoka više od 1Mbps, a najbrže mreže funkcionišu brže od 1Gbps. Kao što smo videli, međutim, pojavljuju se posebni slučajevi tamo gde mreža ima protok od manje od 1 Kbps. Zbog toga što se protok može meriti na nekoliko načina, mora se pažljivo precizno odrediti šta se meri. Postoji nekoliko mogućnosti:
Nedostatak upotrebe mere goodput je zbog toga što količina preopterećenja zavisi od protokol steka koji se koristi. Pored Transport, Internet i Layer 2 protokola, goodput zavisi od aplikacionog protokola. Propagaciono kašnjenje određuje vreme za koje jedan bit ostaje u prenosu u mreži. Protok, koji određuje koliko bita može da uđe u mrežu po jedinici vremena, meri kapacitet mreže. 41. Treća mera mreža postaje značajna kako se mreže koriste za prenos glasa i videa u realnom vremenu. Ova mera, koja je poznata kao mrežno odstupanje (eng. jitter), procenjuje varijacije u kašnjenju. Dve mreže mogu imati isto prosečno kašnjenje, ali različite vrednosti odstupanja. Tačnije, ako svi paketi koji putuju kroz datu mrežu imaju tačno isto kašnjenje, D, mreža nema odstupanja. Međutim, ako se paketi menjaju između kašnjenja od D + ε i D - ε, mreža ima isto prosečno kašnjenje, ali nema odstupanje nula. Proizvod kašnjenje-protok meri količinu podataka koji mogu biti u toku u datom trenutku. Kašnjenje i protok nisu nezavisni - kako se protok približava 100% kapaciteta, kašnjenje se rapidno povećava. Da bismo razumeli značenje proizvoda kašnjenje-protok, uzećemo analogiju puta: kada automobili ulaze na put po fiksnoj brzini od T automobila u sekundi i potrebno je automobilu D sekundi da pređe put, onda T x D dodatnih automobila će ući na put dok prvi automobil završi putovanje. Tako ukupno T x D automobila može biti na putu. Kada se radi o mrežama, broj bita koji putuju kroz mrežu u bilo kom vremenu se predstavlja kao: Biti prisutni u mreži = T x D gde je D kašnjenje mereno u sekundama, a T je protok meren u bitima u sekundi. Tačnije:
Asimetrične rute znače da su potrebni sinhronizovani satovi za merenje kašnjenja; eksplozivan promet znači da se performanse mogu brzo menjati-nejednak protok. Zbog toga što dodatni promet od merenja može promeniti uslove mreže, mnogi menadžeri preferiraju tehnologije pasivnog merenja, kao što je NetFlow.
Komunikacija izmeću Web servera i aplikacije vrši se preko standardnog interfejsa koji se naziva CGI-a (Common Gateway Interface). Web server je računar na kojem se nalaze web stranice. Kako je pristup svakom računaru određen portovima (ulazima) koji su predstavljeni brojevima, tako je i pristup web serveru određen portom. Port za pristup web serveru je 80. Svaki server ima IP adresu, tako da kada se neka stranica posećuje, odnosno neki server, zapravo se posećuje adresa kao 98.34.65.243:80, gde broj 80 govori da se radi o web serveru. Prostor na web serveru se može zakupiti kod davatelja usluga hostinga stranica. Dakle, prilikom izrađivanja stranica, da bi one bile dostupne na Internetu, potrebno je da se smeste na neki web server. Web serveri obično dolaze u vidu clustera u velikim centrima podataka (en. data center).
To su: *cash-like - pretplata, suma novca se uzima od kupca pre nego što se trgovina obavi-Smart card, bankarski èekovi *check-like - plaćanje se obavlja u trenutku kupovine (pay-now) - ili po obavljenoj kupovini (pay-latter); *(pay-now: bankomati (ATM-Automated teller mashine) i * pay-later: sistem kreditnih kartica).
U informatici ima više različitih značenja. U funkcijskim i nekim drugim programskim jezicima n-torka je podatkovni objekt koji sadrži nekoliko drugih objekata.
Funkcionalnost računarskog grid-a danas pruža jako mali deo od potrebnog za efikasnu saradnju učesnika lanaca snabdevanja i lanaca zahteva. Strateško je opredeljenje na rast potreba za Gridom, koji će u budućnosti oformiti "virtuelnu organizaciju" koja bi povezala potrebe logističkih organiazcija. Osnovno nadležno telo za Grid je Globalni Grid Forum (GGF), koji razvija Otvorenu Grid Servisnu Arhitekturu (OGSA), zasnovanu na mrežnim servisima.
47. Objasniti pojmove: FRAME, MREŽA FREJMOVA i načine popunjavanja SLOTOVA Оквир ili frame је комплексна структура помоћу које се може представити неки појам или објекат (Minsky, 1985). Сваки оквир припада једном објекту и садржи произвољан број означених поља (slots) у које се смештају чињенице од значаја за тај објекат, односно атрибути који представљају карактеристичне особине помоћу којих се описује посматрани објекат (слика 4.7). Сваки атрибут има низ својстава (facts), као што су на пример стварна или подразумевана (default) вредност атрибута. Својство атрибута не мора да буде само неки пасивни епитет, већ може да буде и произвољна процедура, која се извршава аутоматски под одређеним околностима (на пример при промени вредности атрибута). Поља могу бити празна или могу указивати на неки други оквир. На тај начин се скуп оквира повезује у мрежу оквира. У општем случају, слотове можемо попунити на следећи начин:
48. Definisati Dve osnovne komunikacione paradigme Interneta To su . *Paradigma toka (stream), čije su karakteristike: оријентисана на конекцију, Комуникација 1-на-1,секвенца појединачних бајтова,, произвољна дужина преноса, употребљава је већина апликација, и изграђено на TCP протоколу. *Paradigma poruke (message), čije su karakteristike. без конекције, комуникација многи-на-многе(M:N), секвенца појединачних порука, свака порука ограничена на 64 KB, користи се за мултимедијалне апликације, изграђено на UDP протоколу 49. Definisati pojmove čiji su akronimi: SOAP, HTTP , SMTP , WSDL, UDDI, SOAP = Simple Object Access Protocol- Protokol za komunikaciju sa web servisima. Definiše format poruka koje razmenjuju učesnici i oslanja se na neki transportni mehanizam za prenos SOAP poruka- najčešće HTTP, ali nije obavezno, može i npr. SMTP. HTTP (engl. HyperText Transfer Protocol) je glavna i najčešća metoda prenosa informacija na Webu. Osnovna namena ovog protokola je omogućavanje objavljivanja i prezentacije HTML dokumenata, tj. Web stranica. HTTP je samo jedan od protokola aplikativne ravni koji postoje na Internetu. Drugi značajniji internetski protokoli na aplikacijskoj ravni su: FTP, HTTP, HTTPS, IMAP, IRC, NNTP, POP3, RTP, SIP, SMTP, SNMP, SSH, SSL, Telnet, UUCP, BitTorrent ... Razvoj i standardizaciju HTTP protokola nadgledaju World Wide Web Consortium (W3C) i radne skupine Internet Engineering Task Force. HTTP protokol, je request/response protokol za komunikaciju između servara i klijenta.
HTML je standardizovani jezik, a za to se brine W3C konzorcijum. 50. XML document is a string of characters. Almost every legal Unicode character may appear in an XML document. Struktura SOAP poruke je XML dokument sa: – korenskim elementom Envelope (obuhvata celu SOAP poruku. Element je definisan u prostoru imena: http://www.w3.org/2001/12/soap-envelope - opcionim podelementom Header (Sadrži podatke koji opisuju kontekst u kome se šalje poruka ili uputstva za posrednike u komunikaciji između krajnjih učesnika. Ovi podaci ne predstavljaju samu poruku, već pomoćne podatke koji utiču na način obrade poruke , • na primer: – podaci za autentifikaciju, – podaci za praćenje sesije, – podaci za upravljanje transakcijama) - obaveznim podelementom Body (Sadrži konkretan SOAP zahtev ili odgovor. Pripada istom namespace-u kao i Envelope i Header. Koristi se kod svih vrsta web servisa (RPC-style, document-style) – opcionim podelementom Fault(Opcioni podelement elementa Body. Sadrži podatke o nastalim greškama koje su namenjene klijentu. Ima četiri podelementa: – faultcode (indikacija greške u programskoj obradi, – faultstring (tekstualni opis greške namenjen čoveku (human-readable), obavezan je). – faultactor (indikacija čvora koji je uzrok greške u komunikaciji (u paru sa actor atributom), Ako se ne navede, podrazumeva se da je greška nastala na krajnjem čvoru komunikacije (endpoint) - fault/detail (opisuje greške koje su posledica neispravnog sadržaja Body elementa u zahtevu. Ako sadržaji (ili nedostatak sadržaja) u Body elementu sprečavaju obradu poruke, element detail sadrži opis greške. Ako greška nije nastala usled sadržaja Body elementa u zahtevu, element detail se ne sme pojaviti.
|